Меню Рубрики

Анемия касаллигини кандай билиш мумкин

КАМКОНЛИК= АНЕМИЯ КАСАЛЛИГИ
кенг тарқалган хасталиклардан бирианемия касаллигива унинг турли патологик ҳолатлари бўлиб, унда қонда гемоглобин миқдорининг, кўпчилик ҳолларда эритроцитлар сонининг ҳам камайиб кетиши қайд этилади. Анемия қандайдир касалликнинг белгилари сифатида намоён бўлади, яъни у иккиламчи касаллик ҳисобланади.
Анемиякасаллиги инсон ҳаётининг барча даврларида нафақат турли касалликларда, балки айрим физиологик ҳолатларда (ҳомиладорлик вақтида, организмнинг ўсиши ва эмизикли даврларида) ҳам юзага келади. Айниқса, ёш болалардаги анемия ўта ижтимоий аҳамият касб этади, чунки камқонлик бу ёшда организмда жисмоний ривожланиш ҳамда темир алмашинувининг бузилишига сабаб бўлади. Анемиянинг ривожланиши ўсмирлик ва климакс даврлар билан, гормонал бузилишлар, овқатланиш характери, овқат ҳазм қилиш тизими, буйрак касалликлари, организмда сўрилиш жараёнининг бузилиши, аутоиммун ҳолатлар ва бошқа омиллар билан боғлиқ бўлиши ҳам мумкин. Мазкур касаллик кўпинча ички, инфекцион ва онкологик касалликларнинг ҳеч нарсага боғлиқ бўлмаган симптоми ҳам ҳисобланади.
Акушерлик ва гинекология соҳасидаги энг катта муаммолардан бири анемия ҳолати бўлиб, беморларнинг қарийб 90 фоизида айнан шу касаллик қайд этилади. Улар ичида темир танқислиги камқонлиги (ТТК) жуда кенг тарқалган бўлиб, у ҳар 10 нафар ҳомиладор аёлдан 9 нафарида учрайди. У нафақат бўлажак она соғлиги учун, балки ҳомила ва туғилажак гўдак саломатлиги учун ҳам ўта хавфлидир. ТТК организмда темир моддасининг етишмаслиги билан боғлиқ. Темирнинг етишмаслиги эса организмда дастлаб бир қанча трофик бузилишларга (терининг қуриши, тирноқ ёрилиши, соч тўкилиши каби) сабабчи бўлиб, унда темир сақловчи тўқима нафас ферментлари фаолияти ёмонлашади, кейин гемоглобин ҳосил бўлиши бузилади ва гипохром анемия ривожланади. Катта ёшдаги инсонлар темир моддасини асосан, сурункали қон кетишларда йўқотадилар, ёш болаларда эса она организмидаги темир танқислиги сабабли унинг етарлича бола организмига ўтмаслигиданди
Шунингдек, ўн икки бармоқли ва ошқозон яраси касаллигида, геморрой, бачадон миомасида, патологик менструал кўп қон йўқотишлар натижасида темир танқислиги вужудга келади.

ТТКнинг асосий белгилариумумий ҳолсизлик, ич қотиши, бош оғриғи, таъм билишнинг бузилиши, тирноқларнинг қийшайиши ва синиши, соч тўкилиши кабилар ҳисобланади. Анемиянинг ушбу тури гемоглобин ва эритроцитлар миқдорининг қонда камайиб кетиши, рангли кўрсаткичнинг 0,8 дан пастлиги, эритроцит шакл ва ўлчамларининг (анизоцитоз, пойкилоцитоз) ўзгариши, қон зардобида темир миқдорининг камайиб кетиши, зардобнинг ферритин ва оқсиллар билан боғланиш қобилиятларининг пасайиб кетиши билан характерланади. Анемия касаллигида узоқ вақт темир сақловчи антианемик препаратларни бериш, айниқса оғиз орқали қабул қилиш самаралидир.

Анемиянитўғри даволаш учун дастлаб унинг келиб чиқиш сабаби ва турини аниқлаш лозим. Кўп ҳолларда буларни аниқламасдан антианемик препаратлар ва тадбирлар (темир препаратлари, цианокобаламин, пиродоксин, қон қуйиш) тавсия этилиши препаратлар самарадорлигининг пасайиб кетишига, касалликнинг яширин шаклда узоқ вақт сақланиши ҳамда бемор аҳволининг умумий ёмонлашувига олиб келади. Юқоридагиларга кўра хулоса қилиш мумкинки, анемия бугунги кунда жуда кенг тарқалган полиэтиологик синдромлардан биридир. Бу касалликни темир сақловчи препаратлар ўрнига турли хил витаминлар ва микроэлементлар билан даволаш яхши натижа бермайди.

Оғиз орқали асосан 2 ва 3 валентли темир препаратлари қўлланилади. Кейинги пайтларда ферлатум (темир-протеин комплекси) кенг қўлланила бошлади. Анемия касаллигини асоратсиз даволаш учун темирнинг ўзлаштирилишини енгиллаштирувчи қўшимча компонентлар қўшиб бериш мақсадга мувофиқдир, масалан цистеин (иррадиан препаратида), аскорбин кислота (ферроплекс, фенюльс, Ферро-фольгамм), янтар кислота (конферон), фумар кислота (хеферол), фоли кислота (гинотардиферон, Ферро-фольгамм) кабиларни мисол тариқасида келтириш мумкин.
Аммо шуни алоҳида таъкидлаш жоизки, юқорида келтирилган антианемик препаратларнинг аксарият кўпчилиги хорижий препаратлар ҳисобланиб, улар иқтисодий жиҳатдан анча қиммат бўлиб, кўпчилик беморлар учун ноқулайликлар туғдиради.

Таъкидлаш жоизки, Тошкент Фармацевтика институти олимлари томонидан янги ишлаб чиқилган»Фераск»препаратининг капсула дори шакли маҳаллий қитиқлаш реакцияларидан ҳоли бўлиб, беморлар томонидан қулай қабул қилинади. «Фераск» капсуласи қабул қилинганда бошқа темир препаратларида кузатиладиган темир ҳиди қайд этилмайди. Ўз навбатида «Фераск» таркибига тиббиёт амалиётида узоқ вақт самарали ва безарар ишлатилиб келинган «ферамид» (темир (II) моддаси ҳамда никотинамидли комплекси) таркибига самарали восита аскорбин кислотаси ҳам қўшилиб препаратнинг капсула дори шакли ишлаб чиқилди.

Олиб борилган фармакологик текширишлар натижасида «Фераск» препаратини анемиянинг турли турларида самарали таъсирга эгалиги аниқланди. Айниқса, республикамизда кенг тарқалган оқсиллар етишмаслиги натижасида келиб чиқадиган алиментар анемия турида «Фераск» препарати ушбу касалликда кенг қўлланиб келинаётган «Тардиферон» препаратига нисбатан сезиларли даражада устунлиги исботлаб берилди. Хусусан «Тардиферон» препаратининг анемия кечимига таъсири «Фераск» препаратига нисбатан кейинроқ, яъни юборилгандан сўнг 20 кун ўтгач юзага чиқади. Шуни ҳам қайд этиб ўтиш керакки, препарат билан даволаш курси тугатилгач, унинг антианемик таъсири ҳам йўқолади. «Тардиферон»дан фарқли ўлароқ, «Фераск» ёрдамида ушбу касаллик даволанганда препаратнинг антианемик таъсири нисбатан тез юзага чиқади, ҳаттоки препарат билан даволаш тўхтатилгандан кейин ҳам у ўз таъсирини йўқотмайди. Булардан ташқари маҳаллий ишлаб чиқарувчи фармацевтик корхона томонидан тайёрланган «Фераск» препарати таннархини иқтисодий жиҳатдан беморлар учун етарли даражада мойил эканлигини алоҳида қайд этмоқ лозим.

ХАР БИР ДОРИ ДАРМОННИ ВРАЧ МАСЛАХАТИ ВА КУРИГИДАН КЕЙИН ИШЛАТИШ ТАВСИЯ ЭТИЛАДИ.

источник

Anemiya yoki kamqonlik — qonning birlik hajmida gemoglobinning past kontsentratsiyasi bilan xarakterlanadi va shu bilan birga, inson tanasida, qizil qon hujayralari (eritrotsit) sonining kamayishi bilan bog’liqdir. Anemiya holati ikkinchi darajali bo’lib, turli kasalliklarning belgisi hisoblanadi. Ko’p kasalliklar, yuqumli va parazitar etiologiyali va saraton oldi holatlari va saraton mavjudligi kamqonlik bilan birga kechadi. Biroq, anemiya birlamchi holat sifatida organizmning gaz almashinuvi buzilishini keltirib chiqaradi va oqibatda surunkali charchoq, uyquchanlik, bosh aylanishi, holsizlik, asabiylashish rivojlanadi. Og’ir hollarda anemiya shok holatlariga, gipotoniyaga (qon bosimining pasayishi), yurak toj tomirlari va o’pka yetishmovchiligiga, gemorragik shok holatiga olib kelishi mumkin. Anemiya aniqlangach, davolash alomatlarni va kamqonlikka sabab bo’lgan asosiy kasalliklarni bartaraf etishga qaratiladi.

Anemiya dunyo aholisi orasida eng keng tarqalgan patologik holatlardan biri hisoblanadi. Anemiya turlari orasida, kamqonlik rivojlanishi sabablari bo’yicha ularni tasniflashda bir nechta asosiy shartlar ajratiladi:

  • Temir tanqisligi anemiyasi;
  • Gemolitik anemiya;
  • Aplastik anemiya;
  • Sideroblastik anemiya;
  • B12 vitamini yetishmovchiligi natijasida B12-tanqislik anemiyasi;
  • Postgemorragik anemiya;
  • O’roqsimon hujayrali anemiya va boshqa shakllar.

Mutaxassislarning fikriga, ko’ra sayyoramizdagi har to’rtinchi odam temir tanqisligi anemiyasidan aziyat chekadi. Bu holatning xavfliligi — temir tanqisligi anemiyasi sezilmas klinik ko’rinishida bo’ladi. Alomatlar temir miqdori, demakki gemoglobin miqdori juda past darajalarga tushganda seziladi.

Kattalar orasida quyidagi toifadagi kishilarda kamqonlik rivojlanishi xavfi yuqori bo’lishi mumkin:

  • Vegetarian oziq-ovqat tamoyillariga rioya qiladiganlar;
  • Muntazam ravishda qon yo’qotadiganlar, masalan fiziologik sabablarga ko’ra (hayz natijasida ayollarda qon yo’qotishi), kasalliklar tufayli (ichki qon ketish, gemorroyning oxirgi bosqichlari va hokazo) va donorlarning doimiy ravishda qon va plazma berishi;
  • Homilador va emizikli ayollar;
  • Professional sportchilar;
  • Ayrim kasalliklarning surunkali yoki o’tkir shakllari bo’lgan bemorlar;
  • Aholining oziq-ovqat yetishmaydigan yoki cheklangan ovqatlanuvchi toifalari.

Kamqonlikning eng keng tarqalgan temir tanqisligi anemiyasi shakli o’z navbatida temir yetishmasligi tufayli yuzaga keladi va bunga quyidagi omillardan biri sabab bo’lishi mumkin:

  • Oziq-ovqat bilan temir mikroelementini yetarlicha iste’mol qilmaslik;
  • Sharoitli va individual xususiyatlarga ko’ra temirga bo’lgan yuqori ehtiyoj (rivojlanish patologiyalari, quvvatsizlik, kasalliklarning rivojlanishi, homiladorlik, emizish, mehnat faoliyati va hokazo);
  • Temirning kuchli yo’qotilishi.

Anemiyaning yengil shakllarini odatda ovqat ratsionini to’g’irlash, vitamin-mineral komplekslar, temir saqlovchi preparatlarni qabul qilish orqali davolasa bo’ladi. O’rta va og’ir darajadagi anemiya mutaxassis maslahati va tegishli davolash kursini talab qiladi.

Erkaklarda anemiyaning diagnostik mezoni gemoglobinning qondagi konsentratsiyasi 130 g / l dan kamayishi hisoblanadi. Erkaklarda anemiya fiziologik xususiyatlariga ko’ra ayollarga qaraganda kamroq uchraydi: erkaklarda hayz natijasida har oyda qon yo’qotilish kuzatilmaydi, gestatsiya (homiladorlik), laktatsiya (emzish) yo’qligi va shuning natijasida vitaminlar va mikroelementlarning yo’qotilmasligi.

Biroq erkaklar orasida kamqonlik ham tez-tez uchrab turadi va odatda surunkali kasalliklar va turli a’zo tizimlari kasalliklar borligi natijasida tashxislanadi.

Masalan erkaklarda surunkali temir tanqisligi anemiyasi rivojlanishiga ko’pincha ichak eroziyasi, yashirin me’da-ichak qon ketishlari, yarali kasalliklar, gemorroy sabab bo’ladi. Erkaklardagi kamqonlik etiologiyasi parazitar kasalliklar, yaxshi va yomon sifatli saraton bo’lishi mumkin. Anemiyaning yuzaga kelishi turli omillar ta’sirida yuzaga kelgani bois, ular asosiy sababni aniqlash va tegishli davolash choralarini talab qiladi.

Ayollarda kamqonlik qondagi gemoglobin 120 g / l (homiladorlik vaqtida 110 g / l) ko’rsatkichidan past bo’lganda tashxislanadi. Fiziologik tomondan ayollar kamqonlikka ko’proq moyil bo’ladi.

Ayol organizmini oylik qon ketishlarida eritrositlarini yo’qotishga sabab bo’ladi. Hayzda yo’qotilgan qonning o’rtacha hajmi 40-50 ml, lekin og’ir hayz ko’rganda bu miqdor 5-7 kun davomida 100 ml va undan ko’p bo’lishi mumkin. Bir nechta bunday qon yo’qotishlar kamqonlikka olib kelishi ehtimoli mavjud.

Ayollar orasida yashirin kamoqnlikning yana bir keng tarqalgan (20% ayollarda) shakli ferritin oqsili kontsentratsiyasi kamayganda yuzaga keladi. U oqsil qonda temirni jamlab borish va gemoglobin darajasi kamayganda temirni ajratish vazifasini bajaradi.

Homilador ayollar anemiyasi turli omillar ta’sirida yuzaga keladi. Rivojlanayotgan homila o’sishi uchun kerakli moddalarni onaning qonidan oladi, ularga gemoglobin sintezi uchun kerak bo’lgan temir, vitamin B12, foliy kislotasi ham kiradi. Oziq-ovqatlarda vitaminlar va minerallarning yetishmasligi, surunkali kasalliklar (gepatit, pielonefrit), homiladorlikning birinchi uch oyligida kuchli toksikozlar va bir necha homila mavjudligida bo’lajak onada anemiya rivojlanishi mumkin.

Homilador ayollardagi fiziologik anemiya gidremiya, ya’ni qonning suyuqlashishi sabab rivojlanadi: homiladorlikning ikkinchi yarmida qonning suyuq qismi ortib ketadi, bu esa tabiiy ravishda eritrositlar va ular tashuvchi temirning kamayishiga olib keladi. Bu holat normal hisoblanadi, agarda gemoglobin miqdori 110 g / l dan past bo’lmasa, vitamin va mikroelementlar yetishmovchiligi belgilari sezilmasa; bunday holat patologik kamqonlikni anglatmaydi va qisqa vaqt ichida o’tib ketadi.

Homilador ayollarning og’ir anemiyasi homila tashlash, muddatidan oldin tug’ruq, uchinchi trimestrdagi toksikoz, tug’ruq jarayonidagi qiyinchiliklar va tug’ilgan chaqaloqning anemiyasi kabi xavf tug’diradi.

Homilador ayollardagi kamqonlikning belgilariga anemiyaning umumiy klinik ko’rinishlari (charchoq, uyquchanlik, asabiylashish, ko’ngil aynishi, bosh aylanishi, terining quruqligi, sochlarning sinuvchanligi) va hid va ta’m istagining o’zgarishlari (bo’r, kesak, xom go’sht yeyishni, o’tkir hidli moddalarni hidlashni xohlash) kiradi.

Homilador va emizikli ayollarning yengil anemiyasi tug’ruq va emizish davridan keyin tiklanadi. Biroq, ko’p vaqt o’tmasdan kuzatiladigan takroriy homiladorlikda organizm o’z kuchlarini tiklashga ulgurmaydi va anemiya yanada og’irroq va kuchliroq kechadi, ayniqsa bu vaqt oralig’i 2 yildan kam bo’lsa. Ayol organizmining tug’ruqdan keyingi optimal tiklanish muddati 3-4 yilni tashkil etadi.

Mutaxassislar tomonidan o’tkazilgan tadqiqotga ko’ra, laktatsion anemiya ko’pincha kasallikning og’ir bosqichlarida tashxis qilinadi. Kamqonlikning rivojlanishi tug’ruq jarayonidagi qon yo’qotishlar va gipoallergik ovqat ratsioni tufayli yuz beradi. O’z-o’zidan ko’krak suti ishlab chiqarish kamqonlikka sabab bo’lmaydi, balki ovqat ratsionidan ba’zi muhim mahsulotlarni chiqarib tashlash, masalan dukkaklilar (bola qorni damlanmasligi uchun), go’sht va sut mahsulotlari (bolada allergik reaktsiyalarni oldini olish) kamqonlik rivojlanishi ehtimolini sezilarli darajada oshiradi.

Tug’ruqdan keyingi kamqonlikning kech tashxislanishi sababi, onalar o’z salomatligiga e’tibor bermasdan, ko’proq bolaga e’tiborli bo’lishidir, ayniqsa, yosh onalar. Bolaning salomatligi onaning o’z salomatligidan ko’ra ko’proq o’ylantiradi, kamqonlikning alomatlari — bosh aylanishi, charchoq, uyquchanlik, diqqatning yo’qolishi, terining rangi xiralashgani — ko’pincha chaqaloqqa qarash bilan bog’liq charchoq tufayli yuzaga kelgan deb qabul qilinadi.

Emizikli onalarning temir tanqisligi anemiyasining yana bir keng tarqalgan sababi, temir qo’shimchalarining sutga kirishi va bola oshoqozon-ichak sistemasiga nojo’ya ta’sir qilishi mumkin degan no’tog’ri fikrning mavjudligidir. Bu holat mutaxassislar tomonidan tasdiq topmagan va temir tanqisligi anemiyasi tashxislanganda shifokor buyurgan dori-darmonlar, vitaminlar va minerallarning qabul qilinishi qoldirilmasligi kerak.

Ayollar klimaksi davridagi kamqonlik — juda keng tarqalgan holat. Gormonal o’zgarishlar, hayz, homiladorlik, tug’ruq, turli disfunktsial holatlar va jarrohlik amaliyotlari oqibatida surunkali anemiya rivojlanishi, klimaks fonida esa ular yanda kuchayishi mumkin.

Ovqatlanishdagi cheklovlar, muvozanatsiz parhezlar, ozish uchun turli preparatlarni qo’llash ham klimaks oldi va klimaks davrida anemiyaga turtki bo’ladi.

Klimaks davrida yana ferritin oqsilining kamayishi kuzatiladi, bu ham ta’sir qiluvchi omil sifatida rol o’ynaydi.

Kayfiyatdagi o’zgarishlar, charchoq, asabiylik, bosh aylanishi kabi belgilar ko’pincha klimaks alomatlari deb qabul qilinadi va kamqonlik mavjudligi ehtimoli bir chetga surib qo’yiladi, bu esa tashxisning kechikishiga olib keladi.

Jahon sog’liqni saqlash tashkiloti (JSST) ma’lumotlariga ko’ra, bolalarning 82 foizi turli darajadagi kamqonlikdan aziyat chekishadi. Gemoglobinning past darajasi va turli etiologiyadagi temir tanqisligi holatlari bolaning aqliy va jismoniy kamchiliklariga olib keladi. Bolalarda kamqonlik kelib chiqishining asosiy sabablari quyidagilardir:

  • To’liq, muvozanatli ovqatlanishning yo’qligi;
  • Oshqozon-ichak trakti tarkibida temir moddasi so’rilishining buzilishi;
  • Vitaminlar almashinuvi buzilishi;
  • Parazitar kasalliklar;
  • Disbakterioz, gastrit, gastroduodenit va boshqa oshqozon-ichak kasalliklari;
  • Gormonal disbalanslar;
  • Atrof-muhit omillari: og’ir metallar bilan zaharlanish, havo, suv va oziq-ovqat mahsulotlari ifloslanishi va boshqalar.

Temirga bo’lgan ehtiyoj bolalar yoshiga qarab o’zgarib turadi va balog’atga yeta boshlagach jinsiy omillarga ham bog’liq bo’ladi. Bolalardagi tanqislik anemiyalarni muvozanatli oziqlanish yordamida davolash har doim ham samarali emas, shuning uchun mutaxassislar bola organizmidagi mikroelementlar va vitaminlarni me’yorlashtirish uchun qo’shimcha preparatlardan foydalanish afzal deb bilishadi.

Yangi tug’ilgan chaqaloq ona qornidagi rivojlanish davrida onaning tanasidan olingan temir zaxirasi bilan ta’minlangan bo’ladi. O’z qon shakllanishi tiziming nomukammaligi va jadal jismoniy o’sishi muddatida tug’ilgan chaqaloqlarda 4-5 oyligida, erta tug’ilgan chaqaloqlarda — 3 oyligida qonda gemoglobinning fiziologik pasayishi kuzatiladi.

Sun’iy va aralash oziqlantirish anemiya ehtimolini oshiradigan xavf omillaridan biridir. Ayniqsa, gemoglobin yetishmovchiligi ko’krak suti va / yoki sun’iy qo’shimchalar o’rnini 9-12 oylikkacha sigir, echki suti, bo’tqalar bilan almashtirish natijasida izchil rivojlanadi.
Bir yoshgacha bo’lgan bolalardagi kamqonlikning belgilari quyidagilarni o’z ichiga oladi:

  • Terining rangsizligi, teri qatlamlari hali juda nozik bo’lganligi uchun terining «shaffofligi», «ko’kimtirligi»;
  • Bezovta bo’lish, sababsiz yig’ilar;
  • Uyquning buzilishi;
  • Ishtahani pastligi;
  • Fiziologik va me’yoriy doiradan tashqari soch to’kilishi;
  • Tez-tez qayt qilish;
  • Sekin vazn olishi;
  • Avvaliga jismoniy, keyin psixologik rivojlanishdan ortda qolish, qiziqishning yo’qligi, qayta tiklash kompleksining ifodalanmasligi va hokazo.

Bu yoshdagi bolalarning o’ziga xos xususiyati — temirni juda yaxshi (70% gacha) o’zlashtira olish qobiliyatidir, shuning uchun ko’p pediatrlar chaqaloqlardagi anemiyada dori-darmonlarga ko’rsatma bermasdan, shunchaki bola ratsionini to’g’irlash, to’liq ona sutiga o’tkazishni belgilashadi. Agar holat og’ir bo’lsa, yoshiga mos ravishda temir qo’shimchalari buyurilishi mumkin.

Og’ir anemiya darajalari tashxislanganda, uning rivojlanishi sabablari ovqat ratsionida emas, balki kasalliklar, patologiya va bola organizmnining disfunktsiyalarida bo’lishi mumkin. Anemiya irsiy kasalliklar tomonidan ham chaqirilgan bo’lishi mumkin. Bolalardagi gemoglobin doimiy past darajalarda bo’lsa, ushbu holatning asosiy sababchisini aniqlash va davolash kerak.

2010 yilda o’tkazilgan keng ko’lamli tadqiqot maktabgacha bolalarda kamqonlik temir tanqisligi tufayli yuzaga kelishi va keng tarqalganligi aniqlandi: har ikkinchi bola kam temir miqdori tufayli gemoglobin yetishmasligidan aziyat chekmoqda. Bunday holatning etiologiyasi turlicha bo’lishi mumkin — lekin ko’pincha hayotning boshlang’ich davrlaridagi bartaraf etilmagan anemiya sabab bo’ladi.

Maktabgacha bolalarda kamqonlikka turtki bo’ladigan ikkinchi omil ko’pincha birinchi omil bilan o’xshash. Yetarlicha oziqlanmaslik, oqsil (go’sht mahsulotlari) va vitaminlar (sabzavot) yetishmasligi, chunki tez-tez yarim tayyor mahsulotlar va shirinliklar iste’mol qilish natijasida bola go’sht va sabzavotlarni yeyishni istamay qoladi. Bunday holatlar faqatgina ota-ona tarbiyasiga bog’liq bo’ladi.

Agar bolaning ovqatlanishi me’yorda bo’lsa va u baribir kamqonlik alomatlarini namoyon qilsa (terining oqligi, tez charchashi, terining quruqligi, tirnoqlarning mo’rtligi) mutaxassis ko’rigidan o’tish tavsiya etiladi. Har 10 ta kamqon boladan 9 tasida anemiya temir tanqisligi tufayli rivojlangan bo’lsada, 10% holatlarda ushbu holat turli kasalliklar va patologiyalar (seliakiya, leykemiya) tufayli rivojlanadi.

7-11 yoshdagi bolalarda gemoglobin me’yori 130 g / l. Ushbu davrda kamqonlikning belgilari asta-sekin ortib boradi. Rivojlanayotgan anemiya maktab o’quvchilari o’quv faoliyati natijalariga ta’sir qilishi mumkin bo’lgan tez-tez o’tkir respirator virusli va bakterial kasalliklarga chalinish, charchoq, diqqatsizlikka olib keladi.

Ta’lim muassasalariga qatnaydigan bolalarda kamqonlik rivojlanishining yana bir muhim omili — oziq-ovqat ratsionini nazorat qila olmaslik. Bu yoshdagi bolalarda hali ham temirni o’zlashtira olish qobiiyati yuqori bo’ladi (10%, kattalarda esa bu ko’rsatkich 3% ga teng), shuning uchun bu yoshdagi bolalarda temir tanqisligi kamqonligini davolash uchun oziq-ovqat ratsionini vitamni va minerallarga boy mahsulotlar bilan to’ldirish muhim sanaladi.

Kamharakatlik, toza havoga chiqmaslik va uyda yolg’iz o’tirish, ayniqsa, planshet, smartfon, kompyuter o’ynash bir holatda uzoq qolishga undaydi va u o’z navbatida anemiya keltirib chiqarishu mumkin.

O’smirlik davrida kamqonlik xavfi ayniqsa qiz bolalarda hayz siklining boshlanishi bilan ortadi, muntazam qon yo’qotishlar o’z tasirini ko’rsatmay qolmaydi. O’smir qizlarda kamqonlik rivojlanishiga undaydigan ikkinchi omil, ularning tashqi ko’rinishi haqida qayg’urishlari va qomatni to’g’irlash uchun turli xil parhezlar va ovqat ratsioniga turli xil cheklovlar kiritishi bilan bog’liq.

Bu davrda tez o’sib-rivojlanish, sport bilan qizg’in shug’ullanish, to’yib ovqat yemaslik har ikki jins o’smirlarga ta’sir qiladi. O’smirlik davridagi anemiya belgilariga ko’z sklerasining ko’kimtirligi, tirnoq shaklining o’zgarishlari, ovqat hazm qilish tizimining buzilish, ta’m va hid o’zgarishlarini o’z ichiga oladi.

O’smirlik davrida kasallikning aniq shakllari dori-darmon bilan davolashni talab qiladi. Davolashda mutaxassis topshiriqlariga amal qilinganda qondagi o’zgarishlar 10-12 kundan keyin yuz beradi va 6-8 haftadan so’ng umumiy holatning yaxshilanishi kuzatiladi.

Anemiya qon birligida gemoglobin va qizil qon hujayralari (eritrositlar) kontsentratsiyasi kamayishi bilan ifodalanadi. Eritrotsitlarning asosiy vazifasi — to’qimalarda gaz almashinuvi, kislorod va karbonat angidrid, shuningdek oziq moddalar va metabolik mahsulotlar tashuvidir.

Eritrosit o’zida gemoglobin degan oqsil saqlaydi, u eritrositga va umuman qonga qizil rang berib turadi. Gemoglobin tarkibida temir mikroelementi mavjud, shuning uchun temirning yetishmasligi kamqonlikka olib kelishi mumkin.
Anemiya rivojlanishida uchta asosiy omil mavjud:

  • O’tkir yoki surunkali qon ketish;
  • Gemoliz, eritrotsitlarning parchalanishi;
  • Suyak iligi tomonidan eritrotsitlar ishlab chiqarilishining kamayishi.

Omillar va sabablari turiga qarab anemiya quyidagi shakllarga bo’linadi:

  • Oziq-ovqat sababli — ratsionning to’liq emasligi yoki umumiy oziq-ovqat yetishmasligi bilan bog’liq;
  • Jismoniy (jarohat, jarrohlik, tug’ruq, muzlash, kuyish va boshqalar);
  • Genetik (irsiy) etiologiyali;
  • Yuqumli kasalliklar tufayli yoki ikkilamchi anemiya — virusli gepatit A, gepatit C, jigar sirrozi, jigar tuberkulyozi, glomerulonefrit, oshqozon-ichak trakti kasalliklari (yarali oshqozon-ichak kasalliklari, kolit, gastrit, kron kasalligi), revmato >Anemiyaning tasnifi

Kamqonlikning tasnifi uning etiologiyasi, kasallikning rivojlanishi, anemiya bosqichi va diagnostik ko’rsatkichlarga asoslangan holda tasniflanadi.

Anemiyaning jiddiyligi qon tahliliga asoslangan va yoshga, jinsga hamda fiziologik davrga bog’liq.
Normada sog’lom erkaklarda gemoglobin 130-160 g / l, ayollarda 120 dan 140 g / l, homiladorlik davrida 110 g / l bo’ladi.

Anemiyaning yengil holatlari har ikki jinsda ham gemoglobin miqdori 90 g / l dan past bo’lsa tashxislanadi, 70 — 90 g / l gacha bo’lgan holatlar o’rtacha darajadagi kamqonlik va 70 g / l ko’rsatkichidan past bo’lgan gemoglobin miqdori og’ir anemiya bilan ifodalanadi.

Anemiyaning patogenezida alohida yoki birgalikda harakat qilishi mumkin bo’lgan uch omil mavjud:

  • O’tkir yoki surunkali qon yo’qotish;
  • Gemopoez (qon ishlab chiqarish) tizim patologiyalari;
  • Irsiy va autoimmun kasalliklar tufayli eritrositlarning erta (odatda ularning o’rtacha yashash davomiyligi 120 kun bo’ladi) nobud bo’lishi.
Читайте также:  Рекомендации при выписке с анемией

Rang ko’rsatkichi gemoglobinning zichlilik ko’rsatkichi hisoblanadi va qon tahlili jarayonida maxsus formula bilan hisoblanadi.

  • Rang ko’rsatkichi 0,80 dan past bo’lgan hollarda gipoxrom shakl;
  • Rang ko’rsatkichi 0.80-1.05 oralig’ >Morfologik xususiyatlari bo’yicha tasniflash

Eritrositlar o’lchami — kamqonlik sababini aniqlashda muhim ko’rsatkichdir. Eritrositlarning turli o’lchamlari vaziyatning etiologiyasi va patogenezini aks ettirishi mumkin. Odatda, eritrotsitlar diametri 7-8,2 mikrometr (mkm) bo’ladi. Eritrositlarning o’lchamiga qarab quyidagi shakllari farqlanadi:

  • Mikrositar — eritrositlar diametri 7 mkm dan kam, temir tanqisligi ehtimolini ko’rsatadi;
  • Normositar — eritrotsitlar hajmi 7 dan 8,2 mkm bo’lgan;
  • Makrositar — eritrotsitlar hajmi 8,2 — 11 mkm oralig’ >Suyak iligining qayta tiklanish qobiliyatini baholashga asoslangan tasnif

Suyak iligining qizil qismi eritrosit ishlab chiqarish qobiliyati — eritropoez darajasi qondagi retikulosit, yetilajak hujayralar va yetilmagan hujaryralar sonini aniqlash bilan baholanadi va bu suyak to’qimalarining regeneratsiya qobiliyatini baholashda asosiy mezon bo’lib xizmat qiladi. Bu tahlil natijasida bemorning holati baholanadi va davolash usullari belgilanadi. Retikulositlarning normal konsentratsiyasi qon birligidagi eritrotsitlar umumiy sonining 0.5-1.2% tashkil qiladi.
Retikulotsitlar darajasiga qarab quyidagi shakllar ajratiladi:

  • Regenerativ — suyak iligi tiklanishining normal qobiliyatini ko’rsatmoqda. Retikulotsitlar darajasi 0,5-1,2% ni tashkil qiladi;
  • Giporegenerativ — regeneratsiyaning sustlig >Kamqonlikning oldini olish usullari

Kasallikning eng keng tarqalgan shakli — temir tanqisligi anemiyasini xavf mavjud bo’lgan davrlarida temir elementi mavjud mahsulotlari miqdorini oshirish bilan oldini olish mumki9n. Shuningdek ovqat ratsionida vitamin C, kobalamin (vitamin B 12), foliy kislotasi mavjudligi muhim omil hisoblanadi.

Agar kishi kamqonlik rivojlanishi ehtimoli yuqori bo’lganlar guruhida bo’lsa (yuqorida keltirilgan), muntazam tibbiy ko’rikdan o’tib turish tavsiya etiladi.

источник

Anemiya yoki kamqonlik – qonda eritrotsit (qizil qon tanachalari) va gemoglobin miqdori kamayib ketishi bilan kechadigan kasallikdir. O‘smirlik davrida temir moddasi yetishmasligidan bo‘ladigan kamqonlik ko‘p uchraydi, bunga rivollanayotgan organizmda temir moddasining ko‘proq o‘zlashtirib olishi sabab bo‘ladi.

Bundan tashqari inson meda-ichak, jigar kasalliklari, birdaniga ko‘p qon ketib qolishi, yoki oz-ozdan bo‘lsa ham, surunkasiga qon ketib turishi (ya’ni odam jarohatlanganda, burni, o‘pkasi, me’dasi, bavosil tugunlari, bachadon va boshqa joylardan qon ketishi), yaxshi ovqatlanmaslik va ovqatning organizmda yaxshi o‘zlashtirilmasligi, ovqatda vitaminlar, ayniqsa vitamin B12 tanqisligi, turli yuqimli kasalliklar, gijja kasalliklari yoki organizmni holdan toydiruvchi surunkali kasalliklar, ba’zi dori moddalar, qo‘ziqorinlar, zaharlar bilan zaharlanish ham kamqonlikka sabab bo‘lishi mumkin. Bunda inson darmonsizlanib, tez charchaydi, boshi aylanadi, ba’zan xushidan ketadi, jismonan zo‘riqqanda organizmda kislorod yitishmasligidan harsillaydi, yuragi tez-tez uradi.

Kamqonlik sezilarli darajada bo‘lganda teri qoplamlari va shilliq qavatlar oqarib rangpar bo‘lib qoladi. Maktab o‘quvchisi sifatli ovqatlanishi, tarkibida temir moddasi ko‘p bo‘lgan ovqatlar (mol go‘shti, jigar, tuxum, sabzi, yong‘oq, anor) iste’mol qilishi muhim ahamiyatga ega. Kasallik og‘ir kechganda bemor shifoxonaga yotqizilib davolanadi.

Temir moddasi yetishmovchiligi bilan bog‘liq anemiya (Iron deficiyency anemia). Anemiyaning bu turi eng ko‘p tarqalgan turidir. Bu anemiya organizmga temir moddasi yetishmovchiligi tufayli yuzaga keladi. Temir moddasi esa gemoglobin yaratish uchun zarur. Bunday anemiyaga infeksiyalar, jarrohlik amaliyoti, ko‘p miqdorda va uzoq davom etadigan hayz sikli, saraton kasalligi, poliplar va aspirin kabi dori vositalarining ko‘p qabul qilinishi sabab bo‘ladi.
Go‘sht, baliq, tuxum va temir moddasi bilan boyitilgan mahsulotlarni ko‘proq yeyish anemiyaning ushbu turini oldini olishga yordam beradi. Ba’zi kasalliklar (Kron kasalligi) va dori vositalari temir moddasini organizmga singishini qiyinlashtiradi.
Vitamin yetishmovchiligi bilan bog‘liq anemiya. Ushbi anemiyani yuzaga kelishiga organizmga asosan vitamin B12 yoki folat javxarining yetishmovchiligi sabab bo‘ladi. B12 vitamini qizil qon hujayralarini ishlab chiqarish va asab tizimini normada bo‘lishi uchun kerak. Uning yetishmovchiligi xotiraning pasayishiga, oyoqlarning og‘rishiga olib kelishi mumkin. B12 vitamini hayvon go‘sht mahsulotlarda mavjud. Lekin ba’zi kasalliklar (immun kasalliklari) B12 vitaminining organizmga singishiga to‘sqinlik qiladi.

Anemiya ma’lum davr ichida rivojlanadi. Uning boshida alomatlar deyarli sezilmaydi, lekin kasallik rivojlangan sari quyidagi alomatlar paydo bo‘lishi mumkin:

Yuqoridagi barcha alomatlar yurak qonni tezroq yurgazishni, natijada tana a’zolariga yetarlicha kislorod yetkazib berilishi uchun tezroq harakat qilishidan vujudga keladi. Anemiya holati organizmga xavf tug‘dirishi mumkinligi tufayli albatta davolanishi kerak. Lekin, anemiya turini bilmay turib uni davolash foyda keltirmasligi mumkin.

1. Qondagi qozil moddalarning yoki gemoglobinning darajasini normaga keltirish. Natijada tana a’zolari kislorod bilan kerakligicha ta’minlanadi.
2. Anemiya holati sababchisi bo‘lgan kasallikni aniqlash va davolash.

Anemiya davolanmasa tana a’zolari kislorod yetishmovchiligidan qiynaladi va zaiflashadi. Anemiya holatida yurak faoliyati tezlashgani tufayli yurakka zarba yetishi mumkin.

  • Temir moddasiga boy mahsulotlar:
    – Buyrak;
    – Dukkakli o‘simliklar va sabzavotlar;
    – Tofu (soya pishlog‘i);
    – Ismaloq;
    – Qizil rangdagi go‘shtlar;
    – Yashil bargli sabzavotlar;
    – Baliq;
    – Quruq mevalardan, turshak, mayiz va olxo‘ri qoqisi.
  • Vitamin C ga boy mahsulotlar temir moddasining organizmga singishiga yordam beradi (masalan, apelsin sharbati, brokkoli, qulupnay, qizil qovoq qalampir (bulg‘or qalampiri, nama’takli choy singarilar).
  • Ovqatlanayotganda choy, qaxva, sut singarilarni ovqat bilan birga iste’mol qilmaslik kerak, chunki tannin moddasini tutganligi sababli temir moddasining singishiga to‘sqinlik qiladi.
  • Kalsiy va temir moddasini bir vaqtda qabul qilmaslik kerak.
  • Organizmda B12 vitamini va folat javxari yetishmovchilik bo‘lmasligi zarur.
  • Shifokor bilan maslahatlashgan holda temir moddasi vitaminini qabul qilish zarur.

Jamolxon o‘g‘li Mubashshir Qosim.

Telegramdagi rasmiy kanalimizga a’zo bo‘ling!

источник

Аёллардан фарқли ўлароқ, эркаклар орасида саломатлик борасида нимадир безовта қилса, шифокорга мурожаат этадиганлар кўп эмас. Уларнинг аксарияти иш кўплиги, вақт тиғизлиги ёки шунчаки хафсаласизлик туфайли касалликни оёқда ўтказишади. Кейин эса аста-секин асоратлар бўй кўрсата бошлайди. Шундай ҳолат юзага келмаслиги учун аввало аёллар турмуш ўртоқларининг саломатлигига эътиборли бўлишлари лозим. Ана шундай эътиборли аёлларни ўйлантираётган саволларга саҳифамизда бугун олий тоифали шифокор-уролог Миразим ҲАКИМОВ жавоб беради.

— Эрим кўп йиллардан буён ҳайдовчи бўлиб ишлайди. Кам ҳаракатлик ва бир жойда узоқ вақт ўтириб ишлаш натижасида простатит касаллиги келиб чиқар экан. Шу ростми?

Муқаддас Очилова, Самарқанд шаҳри

Простатит — простата бези яллиғланиши. У ўткир ва сурункали турларга ажратилади. Бу касалликнинг келиб чиқишига совқотиш, мунтазам ўтириб ишлайдиган меҳнат тури, жинсий яқинликдан тийилиш ёки ўта фаол жинсий ҳаёт, камҳаракатлик, организмдаги сурункали шамоллаш жараёнлари (сурункали бронхит, тонзилит), турли инфекция ва бактериялар таъсири сабаб бўлади.

Белгилари: тез-тез ҳожатга қатнаш, пешоб ажралиш вақтининг қисқариши.

Сурункали простатитда баъзан тана ҳарорати 37 даражага кўтарилади, пешоб ажратиш оғриқли бўлади, чов ораси ва бел соҳасида оғриқ сезилади.

Ўткир простатитда иситма кўтарилиб, алаҳсираш, чов ораси ва белда ўткир санчиқли оғриқлар кузатилади, пешоб ажралишидаги оғриқлар кутилмаганда юз беради.

Ташхислаш учун шифокор томонидан аъзо бармоқ билан пайпаслаб текширилади, УТТ, рентген, компьютер томографияси текширувлари амалга оширилади.

Простатитни даволашда муолажа тури касаллик даражасига кўра белгиланади. Жумладан:

  • антибактериал (препаратлар ёрдамида);
  • маҳаллий даволаш турига кўра — уқалаш;
  • электр токи ёрдамида блокада қилиш;
  • сийдик йўлига дори юбориш орқали.

Асоратлари: агар касалликка беъэтибор бўлиб, ўз вақтида даволанилмаса, эркакнинг ҳаёт сифати ёмонлашуви, бепуштлик ва эриктил дисфункция каби нохуш ҳолатларга олиб келиши мумкин.

Маслаҳат: бир жойда ўтириб ишлайдиган мехнат турида турли нохуш ҳолатларни олдини олиш учун вақти-вақти билан ўрнидан туриб, оёқ чигилини ёзиш тавсия этилади.Бу билан қон томирларида ҳам қон айланиши яхшиланиб, мушаклар фаолиятига ҳам ижобий таъсир этади. Шунингдне ўтириб ишлайдиган меҳнат туридан сўнг албатта гигиена қоидалрига қатъий риоя этиш зарур.

Простата аденомаси

– Турмуш ўртоғимга простата аденомаси дея ташхис қўйишди. Эшитишимча, бунда қандайдир ўсимта пайдо бўлар экан. Бу ўсимта хавфлими ва у қандай даволанади?

Санобар Аҳмедова, Олот тумани

Аденома касаллиги асосан 40 ёшдан ошган эркакларда учрайдиган, простата бези ичида ривожланадиган яхши сифатли ўсимтадир. Бу ўсимта бошқа аъзо ва тўқималарга тарқалмайди.

Белгилари: пешоб ажратишнинг қийинлашуви, тез-тез пешоб ажратиш, пешобнинг тутилиб қолиши, чов, мояк халтаси ва оралиқда оғриқ сезиш.

Қандай аниқланади? Ректал бармоқли кўрик, аденома ўлчамини аниқлаш учун УТТ ва уроуфлометрия тадқиқотлари ўтказилади.

Аденома икки усулда даволанади: препаратлар ва жарроҳлик амалиёти ёрдамида. Дори-дармонлар билан даволаш без кичик ўлчамда бўлганда тавсия этилади. Жарроҳлик амалиётида ҳам икки хил усул мавжуд: безни уретра канали орқали лазер ёрдамида ва анъанавий қорин орқали очиқ жаррроҳлик амалиёти ёрдамида олиб ташлаш.

Асоратлари: касаллик ўз вақтида даволанмаса, аденома бези катталашиб, пешоб йўлини тўсиб боради. Шунингдек, буйрак етишмовчилиги, пешоб суюқлиги чўкмалари ҳисобига сийдик қопчасида тош йиғилиши ва жуда қаттиқ оғриқларни келтириб чиқариши мумкин.

Жинсий ҳаётда эркакнинг аёл билан қўшила олмаслиги ва ундан келиб чиқадиган асоратлар бепуштликка олиб келиши мумкинми?

Эркакда аёл билан қўшила олмаслик, эркак эрекциясининг етишмаслиги эриктил дисфункция номи билан юритилади. Соғлом ҳаёт тарзига номутаносиб бўлган бу ҳолат асоратлари бепуштликка олиб келиш эҳтимоли ҳам йўқ эмас.

Бу ҳолатнинг келиб чиқишига қандли диабет, юрак-қон томир фаолиятидаги ўзгаришлар, спиртли ичимликлар, психотроп моддалар, асабийлик, ўткир касалликлар, витамин етишмаслиги сабаб бўлиши мумкин.

Белгилари: жинсий ҳаётда заифлик, жинсий яқинликка хоҳиш камайиши, кайфиятнинг тез-тез ўзгариши.

Даволаш. Аксарият эркаклар шифокорга кўринишдан шунчаки уялишади. Аслида эса касалликнинг илк белгилари сезилган заҳоти мутахассисга мурожаат этилса, натижаси ижобий бўлади. Касалликни даволашда аввал бир қатор текширувлар ўтказилади:

Текширув натижалари организмда қайси томонлама муаммо юзага келганини кўрсатса, ана шу тарафлама муолажалар ўтказилади. Айтайлик, гормонал бузилишлар бўлса, гормонлар миқдори меъёрлаштирилади. Кейинги муолажа беморнинг умумий аҳволи ва таҳлил натижаларига кўра белгиланади.

Асоратлари: энг кўп учрайдиган асоратлардан бири сифатида бепуштлик юзага келиши мумкин. Шунингдек, мазкур касаллик сабаб эркак ҳаётининг сифат даражаси камайиши, руҳий ҳолат ўзгариши ва бошқа бир қатор жиддий касалликларга олиб келиши мумкин.

— Эрим қурувчи бўлиб ишлайди. Иш жараёнида оғир юкларни кўтаришига тўғри келади. Яқинда бир дугонам оғир юк кўтариш эркакларда варикоцеле деган касалликни келтириб чиқаришини айтди. Бу қандай касаллик ўзи?

Варикоцеле касаллигида чап ёрғоқ вена қон томирлари ўз функциясини бажара олмай, қон чиқиши секинлашади. Натижада қон томирлари катталашиб кетади.

Юзага келиш сабаблари: қон томир деворларининг туғма заифлиги;

мояк халтаси ва кичик тос томирларида қон босимининг юқори бўлиши (бунга оғир юк кўтариш, қаттиқ кучаниш каби ҳолатлар сабаб)

Белгилари: мояк функциясининг бузилиши натижасида ёқимсиз оғриқлар, жинсий яқинликдан сўнг аъзоларда оғриқ. Баъзан касаллик белгиларсиз ҳам кечиши мумкин.

Даволаш. Касалликнинг енгил кўринишида шифокор томонидан консерватив даволаш буюрилади. Жарроҳлик амалиётида эса 2 хил кўриниш мавжуд: кенгайган томир олиб ташланади ёки томир пластик усул билан тикланади.

— Яқинда эрим қаттиқ шамоллади. Аҳволи ёмонлашгач, шифокорга кўринсак, шамоллаш билан бир қаторда сийдик йўлида ҳам яллиғланиш юзага келганини айтишди. Бу хавфли эмасми?

Мунаввар Акбарова, Олмалиқ шаҳри

Эркакларда сийдик канали яллиғланишининг тиббий атамаси уретрит деб аталиб, ўткир ва сурункали кўринишга эга.

Юзага келиш сабаблари: жинсий йўл билан юқадиган касалликлар, ноинфекцион турдаги яллиғланиш, буйракда тош йиғилиши, аъзолардаги юқумли хасталиклар, сийдик каналига таъсир этувчи жароҳатлар, аллергия, бактериялар (стафилокок, стрептокок. )

Ташхислаш учун қуйидаги текширувлардан ўтиш керак: пешоб суюқлиги намунаси, УТТ, сийдик йўлидан чиқадиган суюқликни микроскоп орқали текшириш.

Даволаш: пала-партиш жинсий яқинлик натижасида касаллик бошқа одамга ҳам юқади. Хасталик ўтказиб юборилганда пешоб йўлидан йиринг ёки қон аралаш суюқлик келиши кузатилади. Агар уретритга оид ўзгаришларни сезсангиз, беэътибор бўлманг. Йўқса, касаллик сурункали тусга айланиши мумкин. Шифокор таҳлил натижаларига кўра керакли муолажа турини (антибактериал ёки маҳаллий даволаш) белгилайди.

Буйрак тош касалликлари

— Хўжайиним оғир ишда ишламаса-да, бел оғриғидан кўп шикоят қилади. Баъзида бел ва қовуқ соҳасини санчиқли оғриқ безовта қилади. Бу нимадан бўлиши мумкин?

Мухаррам Ахророва, Сирдарё вилояти

Эркакларнинг бел соҳасидаги оғриқлар мушак-нерв толалари шамоллаши билан боғлиқ бўлиши мумкин. Аммо бу ҳолат қаттиқ санчиқли эмас, нафас олганда ҳам у билан бирга кечадиган оғриққа яқин бўлади. Кўпинча белдаги оғриқ буйракда қум, туз ва тош йиғилиши билан ҳам изоҳланади.

Белгилари: бел соҳасидаги санчиқли оғриқлар, касаллик ўтказиб юборилганда пешобнинг қон аралаш келиши, тана ҳарорати кўтарилиши, пешоб йўлларидаги сурункали яллиғланиш жараёнларининг авж олиши.

Юзага келиш сабаблари: пешоб ажратиш тизимидаги сурункали касалликлар (цистит, простатит, аденома, пилеонефрит), овқат ҳазм қилиш тизимидаги сурункали хасталиклар (колит, гастрит. ), организмда сув миқдори танқислиги (асосан аччиқ, шўр маҳсулотларни истеъмол қиладиганлар орасида кўпроқ учрайди), авитоминоз.

Ташхислаш учун шифокор томонидан қуйидаги текширувлар буюрилади: клиник текширув (бармоқли пайпасланиш), УТТ, пешоб ажратиш йўлини рентген қилиш.

Даволаш. Агар тош буйракнинг ўзида кичик ўлчамда бўлса, майдалаб, пешоб ажратиш йўли орқали чиқариб юборадиган ва оғриқни камайтирадига препаратлар буюрилади. Бироқ буйракдаги тош ўлчами катталашган бўлса, жарроҳлик амалиёти ўтказилиши мумкин. Ҳар қандай муолажадан сўнг албатта қатъий парҳезга риоя қилиш зарур.

источник

Аёл кишини канчалик куп биламан деган одам уни шунчалик кам билади.Хотинга нисбатан шу гапни айтганда эр хотинини
факат емон еки яхши томонини купрок билиши мумкин аммо иккаласини хам тенг била олмайди.
Жан Жак Руссонинг ушбу сузлари Турфа Оламнинг хозирги сиз сураган мавзудаги видеоролигига мукаддима булиб хизмат килади.

Произведение «ЭРИГА ХИЁНАТ КИЛГАН АЁЛНИ КАНДАЙ БИЛИШ МУМКИН» созданное автором по имени AKATOR, публикуется на условиях лицензии Creative Commons «Attribution» («Атрибуция») 4.0 Всемирная.

эрига хийонат килга айол бошкасига хам содик колмайди бунндай айоллар жалаб тоифасидаги айолллар

Савол:Эр-хотин биргаликда беҳаё филмларни кўриши мумкинми?Жавоб:Алҳамдулиллаҳ;Дарҳақиқат, бу савол беҳаё филмларни кўриш жуда авж олгани, ҳатто эр-хотин бирга томоша қилиш даражасига етиб борганига далолат қилади. Бировнинг зино қилишини томоша қилиш шу ишга рози бўлиш, ич-ичидан шу ишни исташ демакдир. Инсоннинг қалбида зинога нисбатан муҳаббат пайдо бўлиб, бу иш одамлар ўртасида кенг тарқалишини истайдиган даражада тубанлашиб кетган бўлса, “Мўминлар ўртасида фаҳш ишлар тарқалишини хоҳлайдиганларни дунёда ҳам, охиратда ҳам уларга аламли азоб бўлишини айтиб “хурсанд” қилиб қўйинг” оятини эсласин (Нур: 19).Фаҳш филмларни кўриш ҳаром бўлса, бу қабиҳ ишни эр-хотин биргалашиб қилиши унданда катта гуноҳдир. Қандай қилиб эркак киши хотини бошқа эркакнинг авратларига қараб роҳатланишига чидай олади?! Инсон шу даражада даюс бўлиши ҳам мумкинми?! Наҳот инсон шу даражада тубанлашиб кетса?! Аллоҳул мустаон!Ба қабиҳ иш ҳаром бўлиши билан бирга бир неча ачинарли оқибатларга сабаб бўлади, жумладан:1) Инсон қалбида зинога нисбатан муҳаббат пайдо қилади;2) Жинсий алоқа асносида одоб-ахлоққа зид турли ишларни қилишга одатлантиради. Шунинг учун бугунги кунда “аёлнинг орқасига яқинлик қилиш жоизми”, “эр-хотин бир-бирининг жинсий аъзосини ўпиши жоизми” ва шунга ўхшаш саволлар авж олмоқда;3) Инсон Аллоҳ ҳалол қилиб берган хотинига қониқмай қолади;4) Аёлда бегона эркакларга нисбатан рағбат пайдо қилади;5) Асабийлик, барвақт бўшаниш каби турли касалликларга сабаб бўлади;6) Шаҳватни ўлдиради;7) Энг асосийси ва ачинарлиси эркак кишини даюс бўлишига сабаб бўлади. Даюслик эса жаннатдан маҳрум бўлиш демакдир. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: “Жаннатга даюс киши кирмайди” – деганлар (Табароний “Авсат”да (2443) ва “Кабир”да (13180) ривоят қилган ҳадиснинг бир қисми), валлоҳу аълам.Шу ва шунга ўхшаш ҳаром ишлар кенг тус олгани учун бугунги кунимизда келинлар бегоналар билан зино қилгани етмаганидек, ўз қайнотаси билан ҳам юриб қўйгани, хотинини бошқа эркак билан зино қилишини кузатиб роҳатланадиган инсон кўринишидаги ҳайвонлар пайдо бўлгани ҳақидаги хабарлар тез-тез қулоққа чалинадиган бўлиб қолди. Аллоҳ таоло мусулмонларнинг ҳолини Ўзи ўнгласин!

киладигон Хотин 4деворни ичидаям килади

Эркак яхши булса айолини «боши айланар экан» агар Эркак емон булса айолини «боши огрир экан»

Аёлни хар бир гунохида уйидаги беэтибор Эри сабабчи булади бу тасдикланган

Эркакларга мумкин улар кучани одам айоллар Эса уй бекаси улар Эрни юзини ерга каратмаслик керак

Dunyoda eriga xiyonat qilgan ayollar juda kop va bu ayni xaqiqat. Ozimizni yurtimizdayam bor bunday nomusi yoq gururi yoq ayollar bor ular ayol emas ayol qiyofasidagi shayton urgochilari.

Bu besh toifadan boshqa ayollar qoldimi o’zi.

Тузук аёл колдимикин? канака фелли аёлга уйланиш керак а?

Асосан тўғри гаплар айтилган. Яхши тайёрлашибди.

Bunaqa ayollardan tezda ajrashish kerak chunki ularni faqat go’r to’g’rilaydi.

бумасам аёллар эри билан гамлашмаслик керегекан умуман акиллигиям эрига яхши гапиредигониям уришетгониям хамма хамма аёлларди хиёнатчига чигарип куйдику йувуксиз олимлар

Ovozzi nimaga bunaqa gapiradiya bu bola

шунакаларни курганман лекин нормалний аеллар хам шунга ухшидику

Диктор какую ахинею несешь. Дикция херовая. Противный голос. Своих воспитывай.

Е бзага нахуй керак бу гаплар. бза узбекмис узбек кзлари ва айолари.. Бу дунёда ягона. Бу запларизди бошка давлат одамларига айтсайиз булади.. Бзага бу гаплариз тигишлмас. Узбек аёлари ягона хиёнат клмийди.. Бита икта фохшалар буп комаса..

мантикан 100% тугри бундака холат узимиздахам булади!класссс

ассалому алайкум хозирги замонамизда хаелан хиенат килмидиган эркак ва аел йук хамма очикчасига хиенат килишяпти.

эркакларни хиенати хакида кайси турлари оркали билса болади у нихам езворин( MISTEP ADMIN)

хамма қулфни очадиган килт қадирли булади
аксинча хамма килтга очилаверадиган қулф кадирсиз эканин эсдан чикармаган мақул

источник

1. /00057_16.RTF Маъруза №26 камконлик касаллигини эртарок аниклаш, даволаш ва олдини олиш. Хомиладорлик камконлиги

МАЪРУЗА №26

КАМКОНЛИК КАСАЛЛИГИНИ ЭРТАРОК АНИКЛАШ,

ДАВОЛАШ ВА ОЛДИНИ ОЛИШ. ХОМИЛАДОРЛИК КАМКОНЛИГИ

«Оналик ва болаликни мухофаза килиш, ёш авлод саломатлигини мустахкамлаш, уни маънавий, ахлокий ва жисмоний жихатдан тарбиялаш. унга ватанпарварлик ва Она-юртга мехр-мухаббат туйгусини сингдириш, шунингдек болалар манфаатлари йулида хайрия фаолиятини ривожлантириш ишлари кенг куламда амалга оширилишини таъминлаш керак». Узбекистон Республикаси Президенти И.А.Каримовнинг «Соглом авлод учун» орденини таъсис этиш тугрисидаги фармонидан.

1. Тарбиявий дакика — 3! «Соглом авлод — келажагимиз пойдевори».

2. Камконликни мухофаза килишнинг замонавий муаммолари.

3. Аёллар организмида темир алмашинувининг физиологик хусусиятлари.

4. Тугиш ёшидаги хотин-кизлар ва хомиладорлардаги темир танкислиги камкон-лигининг этиологияси ва патогенези.

5. Темир танкислиги анемиясини таснифи ва клиник манзараси.

6. Темир танкислиги анемиясини даволаш ва уни олдини олиш (ферротерапия ва ферропрофилактикани УАШ шароитида олиб бориш хусусиятлари).

7. Хомиладорлик камконлиги умумий хулосалар ва мавзуга оид тавсия этиладиган асосий адабиётлар шархи.

Кургазмали куроллар ва воситалар:

1. Табиатан турли камконлик билан хасталанган иккита беморни талабалар билан урганиш ва улар атрофида маърузанинг устивор йуналишларини аниклаб олиш.

2. Камконлик патогенези, ташхиси, даволаш ва профилактикасига оид 5 та укув жадваллари.

3. 3 та укув слайдлари: «Лаборатория текширишларининг соглом одамлардаги курсаткичлари», «Организмда темир моддасининг камлиги шифокорсиз хал киладиган савол — жавоб варакаси». «Тиббиёт текшириш варакаси».

4. «Камконликни физикавий аломатлари» — 5 та пропедевтик рангли слайдлар.

1. Бугунги маърузамиз илгариги сухбатимизни бевосита давомидир ва унн баён ки-лишга утишдан олдин алохида таъкидлаб утмокчиманки, булажак авлодларимиз сихати ва баркамоллиги хакида кайгуриш Узбекистонда яшаётган, касбидан ва мавкеидан катъий назар барчанинг авваломбор биз шифокорларнмнг асосий вазифасидир. Чунки «Соглом авлод — келажагимиз пойдеворидир». Хурматлп Президентимиз И.А.Каримовнинг бошчиликларида амалга оширилаётган Давлат Дастурида алохида эътибор берилган, бу максад йулида зарур шарт-шароитларни яратишга аввало Сиз — ёшлару ва Биз — олимлар маъсуллигимизни бир лахза хам унутиб куймаслигимиз керак. Соглом авлодни тарбиялаб вояга етказишда шифокорлар учун куйидаги вазифалар уларнинг зиммаларига юкланадилар:

Читайте также:  Как определить анемию по внешнему виду

• Оилавий турмуш куришга шайланаётган йигит ва кизларни тиббий нуктаи назардан киши организмининг етилиш даври, аввало улар соглом булишлари, никох гигиенаси ва жинсий хаёт хамда келажакда соглом фарзанд хакидаги билимлардан хабардор этиш борасида махсус дастурлар билан мунтазам иш олиб бориш;

• Хар бир оилада хомиладорликни эхтиётлаб асраш, бу даврда аёллар маслахатхонасининг ахамияти, булажак онанинг соглом турмуш тарзига эга булиш, булажак отанинг йазифалари ва соглом бола тугилишини таъминлаш борасида махаллий хокимият вакиллари билан хамкорликда кенг камровдаги тадбирларни олиб бориш;

• Тугилган болани соглом, баркамол, касалликларга бардошли булиб усишида она сутининг ахамияти тугрисида кенг оила уртасида тушунтириш ишларини олиб бориш;

Соглом авлод барпо килишнинг хозирги даврдаги тиббий асослари ёки хал килиниши керак булган масалалар куйидагилардан иборат:

• Жуда эрта турмуш куриш купинча бепуштликка, боланинг ой-куни етмай туги-лишига ва хомиланинг нотугри ривожланишига сабаб булади;

• Кизлар 20-22 ёшда, йигитлар 23-25 ёшларда турмуш курганлари маъкул;

• Аёлларни 40 ёшдан, эркакларнинг 50 ёшдан кейин биринчи марта турмуш куриш-лари зурриётга ёмон таъсир курсатади;

• Куёв-келин орасидаги ёшнинг фарки 3-6 ёшгача булгани маъкул;

• Носог зурриётни асосий сабабчиси тогавачча, холавачча ва амакиваччалар уртаси-даги никохдир. Эси паст, кар, кур, соков ва бошка ирсий хасталиклар хамда жисмоний нуксонлар болалар айнан шундай никохли оилаларда кузатилади;

• Усаётган бола учун она сути куёш нури барча тирик мавжудотлар билан усим-ликлар учун канчатак зарур булса — шунчалик зарур булади: соглом ва бакувват авлодни устириш учун хар бир она уз фанзандини кукрак сути билан бокишни ахолининг кенг ом-маси орасида таргиб этиш зарур.

Умуман айтиш лозимки, сизу-биз яшаётган воха соглом ва баркамол авлод яратиш учун кулай замин хисобланади: Куёшни ерга таъсири бурчаги мулойим жойлашган ва унинг хамда бошка планеталарнинг хам шундай ёндошиши буюк зотларни дунёга келтирадиган мухим омилдир. Шунинг учун хам тарихдан айнан ер киррасининг мазкур худудларидан уларни аксарият дунёга келганларини гувохимиз (Африкада бундай дейиш кийин, чунки куёш таъсир бурчаги ерга нисбатан тик жойлашган ва х.к. наслий номакбул вазиятлар бор).

Инсонлар шифокорлар таъсирида носоглом турмуш тарзларидан кутилсалар ва уз саломатликлари хакида кайгуришни ургана олсалар — авлодларимиз янада согломлашадилар, демак буюк аждодларимиз барпо булишига ва кудратли давлат куришга асос солган буламиз. Бу маъсулнятли ишда шифокор ва айникса УАШ ута фаол катнашувлари даркор.

2. Согликни Саклаш вазирлиги рахбарлигида Узбекистонда оналар ва болалар саломатлигини мухофаза килиш борасида катор ташкилий, тиббий чора тадбирлар амалга оширилмокда. Жумладан, хар йили мамлакатимиз худудида яшовчи тугиш ёшидаги хо-тин-кизлар тиббий курикдан утказилиб касалга чалинганлари аникланиб согломлаштирилмокда. Хасталанган хомиладорлар эса доимий равишда шифокор (асосан УАШ) назоратида булиб, КВП (ШВП), кундузги шифохона, экстрагенитал касалликлари (ЭГК) ёки ихтисослаштирилган булимларда даволанмокдалар. Алохида холларда эса уларга вилоят ва Республика марказида малакали тиббий ёрдам курсатилмокда.

Шулар натижасида мамлакатимизда оналар ва болалар улимининг салмокли камайишига эришилган булса хам, лекин катор холларда хамон ЭГК бевосита ёки бевосита оналар улимига сабаб булмокда, ёхуд тугиш жараёнида огир асоратларга олиб келмокда. Бу хасталиклар орасида камконлик алохида урин тутади. Бунга сабаб авваламбор унинг Республикамиздаги тугиш ёшидаги хотин-кизлар хамда хомиладорлар орасида кенг таркалганлиги булса (барча ЭГК орасида у айрим вилоятларда 60-70 фоизни ташкил этиб учрайди), иккинчидан унинг тугиш жараёнида салбий таъсир этиб турли огир асоратлар келтириб чикаришидир. Бу касаллик 47,3 фоиз холларда тугиш жараёнида турли асоратлар келиб чикишига сабаб булади. Бу ракамлар Коракалпогистонда 90 фоизга, Бухорода 74,8 фоизга, Тошкент шахрида 72,1 фоизга, Фаргонада 60,7 фоизгача тенгдир.

Дунё микёсида камконликни олдини олиш даволаш ва бартараф килиш буйича муаммолари:

• Жахон соглйкни саклаш ташкилоти маълумотларига кура ер куррасида икки миллиардга якин киши камконлик билан касалланган;

• Анемия касаллиги тараккий этган мамлакатларнинг ахолисини 10-20 фоизида, ри-вожланаётганларнинг 50-90 фоизида учрайди;

• Камконлик туфайли купинча аёлларда улимга олиб келувчи ёки оналарни бир умрга ногирон булиб колишига сабаб булувчи гипотоник кон кетишлар, кечки токсикозлар салмокли уринни эгаллайди, аксарият хомиланинг вактидан олдин, чакалокнинг эритропоэз фаолиятининг сусайиши билан тугилиш хамда катор холларда аклан ва жисмонан заиф бола дунёга келиши кузатилади;

• Организмда темир моддасининг камлиги шифокорсиз хал киладиган савол-жавоб варакаси дунё тажрибасида мукобил текшириш усули деб эътироф этилишига карамасдан мазкур арзон ва ута унумли усул амалйётда халигача уз урнини топганича йук ва бу йуна-лишда тезкорлик билан маълум тадбирлар йулга куйилиши лозим (слайдга эътиборингизни беринг);

• Лаборатория текширишларининг соглом одамлардаги курсаткичлари узбек эр-каклари ва аёллари популяциясида хам ойдинлаштирилиши лозим ёки бу борадаги мавжуд услубий курсатмалардан амалиётда кенг фойдаланиш зарур (слайдга эътиборингизни каратаман);

• Анемияларда кулланилиши керак булган тиббиёт текшириш варакаси УАШ фаолиятига кенг тадбик этилиши лозим (слайдга эътиборингизни беринг);

• Замонавий даволаш усуллари кулланилишига карамасдан (компонентли гемотера-пия, стероид ва анаболик гормонлари, спленэктомия, иммуносупрессорли терапия, мия кумаги трансплантацияси, юкори тогли климатотерапия ва б.к.) бу касалликда, масалан, апластик анемияда улим даражаси ута юкори (50-60 фоиз) даражада сакланиб колаяпти;

• Камконликни эпидемиологиясини урганиш ва натижаларига асосланиб амалиётда унинг бирламчи иккиламчи ва учламчи профилактикасининг такомиллашган замонавий усулларини куллаш долзарб масала хисобланади, илмда эса бу асосда эпидемиологик ге-нетика ва молекуляр генетика йуналишларини ривожлантириш мухим муаммо булиб хи-собланади.

3. Амбулатория шароитида темир танкислиги камконлиги (ТТК) жуда куп учрайди. Жахон согликни саклаш ташкилоти маълумотларига кура темир танкислиги холати ер куррасининг хар бир туртинчи ахолисида аникланади. Иктисодий бакувват мамлакатларда камрок учрайди. Масалан, АКШ да, факатгина 0,2 фоиз эркаклар, 2,6 фоиз тугиш ёшидаги аёллар ва 1,9 фоиз менопауза давридаги аёллар ТТА билан хасталанганлар. Айрим мамла-катларда бу курсаткичлар салмоги анча юкори. Масалан, Россияда темир етишмовчилиги 2 ёшгача булган болаларда 30 фоизни, хомиладорларда 60 фоизни ва фертил ёшидаги аёл-ларда 30 фоизни ташкил килади. Республикамизда хам камконликка чалинган беморларнинг асосий кисми (шу жумладан тугиш ёшидаги хотин-кизлар ва хомиладорларда хам) ТТК экаилигини эслатиб куймокчиман. Бугунги маърузада шунинг хам ва иккинчидан, УАШ га айнан улар аксарият мурожаат килганликлари учун ва демак, бу борада УАШ ТТК патогенези, диагностикаси ва даволаш тактикаси масалаларида чукур билимларга эга булишлари кераклигини хисобга олиб-камконликнинг айнан шу турига тухталамиз.

Авваламбор организмдаги темир алмашинуви билан яна бир бор танишиш катта ахамиятга эга эканлигини хисобга олиб, шу тугрисида энг мухим маълумотларни эътиборингизга хавола этамиз.

Темир моддаси организмдаги асосий биоэлементлардан бири булиб, купгина биохимик реакцияларда иштирок этади ва энг мухими ички аъзоларга кислород ташиш, хамда уни тукималар ва мушакларга етказиб беришни таъминлайди. Соглом инсон организмида уртача 3-5 грамм темир моддаси булиб вазннинг тахминан 0,0065 фоизига тенгдир. Унинг 3000 мг зритроцитлардаги гемоглобин, 300 мг тукималардаги миоглобин ва 25 мг организмдаги модда алмашинувида иштирок этувчи мухим ферментлар (цитохромлар, пароксидаза, каталаза ва х.к.) таркибидадир. 1500 мг темир эса захира шаклида ферритин ва вемосидерин куринишида (шу жумладан 3 мг кон зардобидагиси хам) мушакларда, талокда ва суяк илигида булади. Бу биоэлемент организмда доимо харакатда булиб унинг микдори бирмунча узгариб туради. Жумладан эритроцитлардаги ва тукималардаги темир моддасининг бир кисми уларнинг умри тугаб парчаланиши натижасида конга тулиб биринчиси суяк кизил илигида ёш эритроцитларда гемоглобин хосил булишига сардоланса (бир неча кундузда 25 мг), чикишини (6 мг) яна кайта уша ферментларнинг хосил булишига кетади.

Юкорида биз захирадаги темир моддаси ферритин ва гемосидерин куринишида булишини айтиб утган эдик. Ферритин одатда паренхиматоз органларда ишлаб чикариладиган сиоферритиннинг темирни узида кабул килиб олиши натижасида пайдо булади. Хар бир ферритин таркибида 3,5-4 минг атом темирни саклаб, сувда эрувчан комплекс хисобланади ва маълум бир кисми юкорида такидлаганимиздек кон зардобида булади. Унинг микдори организмида меъёридан ошиб кетса, бир кисми оксил моддасини йукотиб, узлаштиришни кийинрок булган гемосидеринга утади. Кейинги хосила сувда эримайди ва организмда паренхиматоз органларда тупланади. Ферритин ва гемосидерин микдори темйр моддасини танадаги холатини акс эттиради, яъни улар камайса захирада темир моддасини камлиги, ошса унинг купайганлигини курсатади. Янги пайдо булган эритроцитлар эхтиёжи учун, захирадаги темир моддасини трансферрин оксил моддаси етказиб беради. Трансферин хам ферритген каби апатрансохрин холатда жигарда ишлаб чикарилади. Юкоридагиларни барчаси организмдаги эндоген темир микдорини ташкил этиб унинг алмашинувининг 90 фоизига якини биз юкорида келтирилган холда кечади ва колган 10 фоизидан купроги эса истеъмол килинган таомлар таркибидан сурилади.

Овкатда икки хил шаклдан темир мавжуд булиб гушт ва гушт махсулотларида у иш холатда, усимлик махсулотларида эса темир тузлари куринишида булади. Биринчисини организмга яхши сурилса, иккинчисини нисбатан кам сурилади ва хатто закис шаклида деярли сурилмайди. Сунги йилларда адабиётда темир моддаси сурилишига ошкозон шираси ва ундаги хлорид кислотасини таъсири деярли йук деган маълумотлар мавжуд. У 12 бармокли ичакнинг куйи ва ингичка ичакни бошланиш кисмида сурилиб, бу жараён актив бнохимиявий реакция хисобланади ва биоэлемгнт алмашинувидаги тенгликни саклашда мухим роль уйнайди. Бир кунда урта хисобда овкат билан организмга ёт 20 мг темир моддаси тушади ва шундан 1,0-2,0 купи билан 3,0-4,0 мг гача (хомиладорликда) сурилади (темирнинг ичакларда сурилиш чегараланган булиб организмга канча тушишидан катъий назар бундан ортик сурилмайди). Бир неча-кундузда ошкозон ичак чикиндилари, тери, соч, бармок ва ут оркали уртача 0,5-0,6 мг ва бундан ташкари тугиш ёшидаги хотин-кизларда хайз куриш туфайли кушимча яна 1,5-2,0 мг темир йукотилади. Демак организмдаги темир -мувозанати бир хилда туриши учун аёл кишига 2-3 марта купрок темир биоэлементи керак булар экан. Одатда элементар темирнинг 20% захирани тулдиришга ва 80% эритропоэз учун сарфланади. Хомиладорлик даврида эса кушимча 1070 мг темир модцасига зарурат тугилса бундан ташкари тугиш давридаги кон кетиш хамда лакзация учун яна 150 мг дан бу макроэлемент танадан йукотилади.

4. Тугиш ёшидаги хотин-кизлар ва хомиладорлардаги темир танкислиги камконлигининг асосий этиологияси ва патогенези:

Куйидагилар аёллар организмидаги темир алмашинувини бузилишига олиб келувчи асосий омиллар хисобланади.

1. Истеъмол килинган озик-овкатлар таркибида темир моддасининг камлиги ва рационал овкатланмаслик.

2. Темир моддасининг ичаклардан кам сурилиши.

3. Организмда темир моддасининг куп сарфланиши.

4. Темир моддасининг организмдан куп йукотилиши.

5. Темир моддасининг нотугри таксимланиши ва бошкалар.

1. Республикамиз ахолисининг купрок ун ва усимлик махсулотларидан тайёрланган таомлар истеъмол килиши ва уларнинг аксарияти термик ишлов билан тайёрланиши темир модйасининг сурилиши ёмонлашуви хамда унинг кеча-кундузлик рационда камлигига олиб келади. Шу уринда темирнинг сурилиши у ёки бу махсулот таркибидаги унинг ичакларда сурилиш даражасига богликлигини эслатиб утмокчимиз. Усимликлардан тайёрланган таомлардан унинг сурилиши чегараланган булиб аксинча хайвонот махсулотлари таркибидагиси яхши сурилади гурунч таркибидаги темирнинг атиги 1%, меваларидагисини 3%, дуккакли усимликлар таркибидагисининг 6-7% сурилади. Мол ва айникса ёш бузок гушти таркибидаги темир яхши сурилиб унинг микдори 20-22% га етади, балик таркибидаги темирнинг 11% сурилади. Шу уринда овкат таркибидаги темир моддасининг хамда темир препаратларининг аскорбин, лимон, янтар кислоталари, фруктоза оширишини, чой, кепак, тухум сариги, тани, кисел антацидлар, клетчаткаларга бой таомлар аксинча сусайтиришини таъкидламокчимиз.

2. Жумхуриятимиз ахолиси орасида ошкозон ичак тизими касалликлари кенг таркалганликлиги, хамда даволашда баъзан жаррохлик усуллари ишлатилиши, шу билан бирга гижжали беморларни куплиги, темир моддасининг ичакларда сурилишининг камайишига ва пираворд натижада катор холларда ТТК келиб чикишига сабаб булиши мумкин.

3. Республикамизда ТТК нинг тугиш ёшидаги хотин-кизлар ва хомиладорлар орасида кенг таркалишига асосий сабаблардан яна бири хомиладорликлар оралиги сакланмаслиги натижасида темирнинг организмда куп -сарфланиши хамда аёлларимизни согломлаштириш талаб даражасида эмаслигидадир. Биз юкорида курсатиб утганимиздек хомиладорлик даврида аёл организмида 1070 мг темир макроэлементи сарфланади ва тугиш хамда лактация даврида яна 150 мг дан (хажми 300 мг) бу модца танадан йуколади. Лекин шу билан бир каторда хайз куришнинг тухташи натижасидаги 40 мг га якин темир организмда тежалиб, хам бирмунча жадаллашиб (бир кеча-кундузда 2,5-3.0 баъзан 3,5 мг тенг), танадаги умумий сурилган ва тежалган темир микдори уртача 820 мг га етади. Шунга карамасдан темир биоэлементининг хомиладорлик даврида сарфланадигани ичакларда сурилган ва тежалганига каралганда 250 мг га куп булади (1070-820=250) ва соглом аёлда захирадаги темир хисобидан копланади. Агарда навбатдаги хомиладорлик бир йилдан сунг такрорланса унда 250 мг га кушимча 500 мг (тугиш давридаги кон кетиш ва лактация билан боглик булган) темир йукотиш хамда навбатдаги 1070 мг сарфланган темир кушилиб аёлда ТТК белгилари пайдо була бошлайди. Шундан келиб чикиб тугиш ёшидаги аёлларимизда ТТК асосий этиологик ва патогенетик омилларидан бири уларнинг лозим булган хомиладорлик оралигини сакланмасликлари натижасида эканлигига шубха килмаса хам булади.

4. Тугиш ёшидаги хотин-кизларда хайз куриш билан боглик темир моддасининг керагидан ортик йукотилиши ёки аёлда эмизикли даврда эрта хайз бошланиши айникса уларда хайз куриш чузилган такдирда баъзан бу йукотиш 50 дан 250 мг га етади. Уларда ТТК келиб чикишининг асосий сабабларидан биридир. Агарда юкорида таъкидлаганимиздек хайз куриш чузилиб кетса организмнинг темир моддасига булган талаби бир кеча-кундузда 2,5-3,0 мг га етади. Ичакларда эса уртача 2,0 мг темир сурилади. Демак бир ойда уртача 15-20 мг темир моддаси етишмовчилиги кузатилади, бир йилда эса бу микдор 180-240 мг га тенг булади. Бундан ташкари касалликнинг пайдо булишида ошкозон-ичак тизимидан (яралар мавжудлиги, бавосил касаллиги, гижжалар ва бошкалар), сийдик чикариш йулларида кон кетишлар, бурун конашининг тез-тез такрорланиши сабаб булиши мумкин.

5. Тугиш ёшидаги хотин-кизлар ва хомиладорларда шамоллашнинг тез-тез такрорланиб туриши, уларнинг юкумли касалликларга чалиниши катор холларда темир моддасининг организмда нотугри таксимланишига ва пировард натижасида ТТК келиб чикишига олиб келади.

Демак ТТК келиб чикишига бир-бири билан узвий боглик булган рационал овкатланмаслик ва истеъмол килинган таомлар таркибида темир моддасининг камлиги, унинг ичакларда ёмон сурилиши ва оксил етишмовчилиги натижасида организмда биоэлементининг камайиб кетиши (бирламчи захирада) хамда тез-тез хомиладорлик ва тугиш сабабли темирнинг организмда куп сарфланиши, турли кон кетишлар натижасида унинг куп йукотилиши ва катор бошка омиллар сабаб булар экан.

5. Таснифи ва клиник манзараси: ТТК клиник куринишига тухталишдан олдин 1994 йилда жахон согликни саклаш экспертлари томонидан хотин-кизларда гемоглобин курсаткичининг 120 г/л, хомиладорларда эса 110 г/л ва ундан юкориси меёрида деб кабул этилганлигини эслатиб утмокчимиз. Шундан келиб чикиб улар беморларда гемоглобин микдори 92-118 г/л (хомиладорларда 92-108 г/л) оралигида булса — енгил, 72,0-90,0 г/л -уртача огирликда ва 70 г/л хамда ундан пастини — огир даражадаги ТТК (шу жумладан хомиладорларда хам) деб бахолашни таклиф этадилар ва биз хам бундан сунг амалиётдаги шифокорларимиз ушбу курсаткичлардан фойдаланишлари лозим деб хисоблаймиз. Шу уринда соглом аёлларда хам хомиладорлиқца коннинг суюклашиши хамда унинг зардобининг ошиши билан кечиши ва катор холларда баъзан шифокорлар бу холни «хомиладорлик анемияси» деб нотугри талкин килишадилар, бунга сабаб уларда кон хажми 20% га эритроцитлар массасини 20% га кадар купайиши булса — хомиладорликнинг 32-34 хафталигидан эса гемоглабиннинг 10-15 фоизга — эритроцитларни 10-12% га кадар камайиб кетишидир. Лекин аксарият холларда хомиладорлик яширин кечаётган кам конлигининг намоён булишига сабаб булишини унутмаслик керак. Бемор таснифини куйидаги касалликнинг огирлик даражаси билан бир каторда уни келтириб чикарувчи асосий этиологик омилни хам курсатиш максадга мувофикдир.

Юкоридаги биз тухталиб утганимиздек темирга булган ортикча талаб захира хисобидан копланиши мумкинлигини туфайли унинг танкислигини бошланишида сезилмаслиги мумкин. Буни темир танкислиги холатининг перелатент даври дейилади ва биз элементнинг ичакда интенсив сурилиши билан характерланади. Захирадаги темирнинг маълум микдори камайиши натижасида темир танкислиги холати белгилари пайдо булади ва латент яъни яширин темир танкислиги даври дейилади. Бу даврда темир сакловчи ферментлар таркибида бу биоэлемент камайиб уларнинг функциялари хам узгариши хисобига узига хос сидерапеник белгилари юзага кела бошласа хам конда гемоглобин микдори пасаймаган булади. Сидерапеник белгилар йигиндиси куйидаги узгаришлардан иборат.

— Терининг куриши, огиз бурчакларини бичилиши, товоннинг ёрилиши;

— Сочининг ингичкалашиши, тез синиши ва куплаб тушиши;

— Тирсакларпинг юпкалашиб яссиланиши, уларда кундаланг чизикларни хамда де-формация — «Койлонихия» нинг хосил булиши;

— Огиз бушлигида гингевид, стоматит, глоссит, тишлари кариеси ва синишининг содир булиши хамда кизилунгачда дисфагияга шикоят;

— Ошкозонда гипоатрофик гастрит гипоацит холатининг курсатилиши;

— Дуоденит, энтерит, колитларнинг кайд этилиши;

— Беморда хид ва таъм сезишдаги узгаришлар (бензин, ацитон, буёклар хидига мой-иллик, бор, лой, темир истеъмол килишга интилиш белгилари), уйкусизлик ёки аксинча уйкучанлик — хотирани пасайиши — фикрлаш кобилияти сусайиши ва бошкалар вужудга келади.

Темир танкислиги холати чукурлашса унинг камконлиги келиб чикади ва сидерапеник белгиларидан ташкари камконликка хос булган бошка катор умумий белгилар юзага кела бошлайди. Буларга бош айланиш, бош огриги, тез чарчаш, дармонсизлик, юракни куп уриши каби белгилар киради. Бемор териси курук булиб тирнокларидаги узгаришлар яккол кузга ташлана бошлайди. ТТК уртача огирликда ва огир даражада булса юкоридаги белгилар билан бир каторда тери ва шиллик каватлар рангпардалиги хамда юрак кон томири (кон босимининг пасайиши, юракнинг тез-тез уриши унинг чапки чегарасининг кенгайиши, тонларнинг бугиклашуви, юрак чуккисида систолик шовкин пайдо булиши, ЭКГ да Т тишнинг пасайиши), ошкозон — ичак (кизилунгач ва ошкозон шиллик каватининг атрапияси, гастритлар колитлар, кабзият) тизимида узгаришлар кузатилади. Уйкусизлик ёки уйкучанлик кучайиб унга хотиранинг сусайиши келиб кушилади. ТТТу уринда чилла даврида ТТК чалинган аёлларда лактастоз, гипогалактия, бачадон субъинвалицияси, эндометрит, тромбофолибитлар учрашини эслатиб утмокчимиз.

Ташхислаш: ТТК ташхислашда коннинг умумий тахлилида гемоглобин микдори камайганлйгини курсатади (гемоглобин иложи булса оптик улчамларда — гемоглобинометр, колориметр, ФЭК да аникланганлиги маъкул, чунки Сали гемометрида 30%гача хатолик булиши мумкин). Агарда беморда кон йукотиш булмаса ТТК бошланиш даврида эритроцитлар сони камаяди.

Барча беморларда одатда ранг курсаткич пасайиши кузатилса хам лекин унинг гемоглобин синтези бузилиши билан боглик булган толасемия, профирия, кургошин билан захарланиш ва бошка катор холатларда кузатилишини эсдан чикармаслик керак. ТТК эритроцитларнинг ранги пасаяди (гипохромия), хар хил рангдаги (анизахромия) эритроцитлар пайдо булади. Гемоглобиннинг камайиши эритроцитларда микроцитоз, анизоцитоз ва пайкилоцитозларни келтириб чикаради. Темир етишмовчилиги холати ва ТТК ташхислашда кон зардобидаги темир (меъёридан камайган булади), трансферин (меёридан купайган булади) ва ферритин (камайган булади) микдорини аниклаш лозим. (1-иловада катор лаборатория текширувларининг соглом одамлардаги курсаткичлари келтирилган). Касалликни огир даражаларида зардобдаги умумий оксил микдори 60 г/л, альбумин микдори эса 50 г/л, дан пастга тушиб кетади. Хомиладорликни учунчи даврида эса уларда гиперкоагуляция белгилари пайдо булиб бу хол томир ичида коннинг ивиши (ДВС) синдромидан нишона хисобланади. Юкоридагилар билан бир каторда биз шифокор ва лаборатор-асосий текширишларсиз (буни урта тиббиёт ходими хам утказиши мумкин) текширилувчини «шартли бемор» ва «шартли соглом» гурухларга ажратиш имконини берадиган иккинчи иловада келтирилган жадвалдан фойдаланишни тавсия этамиз. Бу жадвалдан фойдаланилганда 15% хатолик кузатилса хам у купрок темир танкислиги холатида ва енгил ТТК учраганларда булади. Лекин шифокор ва лаборатория ходимларининг ишини енгиллаштириб иктисодий тежамкорликни таъминлашга олиб келади. Мабодо текширилувчи «шартли бемор» гурухида булса унда ТТК ташхисини тасдиклаш учун 3-иловада келтирилган тарзда шифокор куриш ва лаборатор текшириш усуллари утказилади.

Читайте также:  Анемия легкой степени формулировка диагноза

6. ТТК даволаш ва олдини олиш тадбирларини тугри олиб бориш учун беморларни уч гурухга булиш максадга мувофикдир:

1. Темир танкислиги камконлиги.

2. Темир танкислиги холати.

3. Темир танкислигига мойил гурух (буларда касалликни келтириб чикарувчи са-баблар мавжуд).

Барча гурухдаги беморларни даволашда авваламбор касалликни келиб чикишига сабабчи булган омилларга таъсир этиш максадга мувофикдир. Бунга овкатланишни тугри ташкил этиш, ошкозон-ичак тизимидаги мавжуд касалликларни даволаш, организмдаги кон кетишларнинг олдини олиш мавжудларини тухтатиш (айникса тугиш ёшидаги аёлларда хайз куриш давридаги меёридан ортик кон кетишларнинг) хамда темир модцасининг организмда куп сарфланиши ва нотугри таксимланишига йул куймасликлар киради. Шу уриида хомиладорликлар оралиги камида 3-4 йил булгандагина организмдаги темир моддаси бир меёрда сакланишини яна бир бор эслатмокчимиз.

Овкатланиш тартибига риоя килиш касалликларни олдини олиш ва даволашда катта ахамиятга эгадир. Овкатланиш 3-4 махал булиб турли масалликлардан булгани максадга мувофикдир. Рацион тузганда гемоглобин синтезига ёрдам берувчи оксил моддаларига ва витаминларга бой озик-овкатларни танлаш лозим. Беморларга пархез таомлар буюрганда турли озик-овкатлар таркибидаги темирнинг ичакларда сурилиши турли хил эканлигини унутмаслик керак.

Одатда усимлик озукалари таркибидаги темир моддаси хайвон махсулотлари таркибидагига караганда ёмонрок сурилади. Энг куп бу макроэлемент айникса бузок гушти таркибидан сурилади. (22% га кадар). Аммо хайвонлар гуштли таркибидаги темирнинг яхши сурилиши учун хам улар усимликлар ва полиз махсулотлари масалликлари билан бирга тайёрланган булиши лозим эканлиги илмий манбаъалар исботланган. Шу уринда фитин, танин (чой, кофе, кокао) кальций тузлари, тухум сариги, антацидлар (сут ва сут махсулотлари) темирнинг ичакларда сурилишига салбий, таркибида аскарбин, янтар, лимон кислоталари, фруктоза сакловчи озукалар аксинча ижобий таъсир этишни яна бир бор эслатиб утмокчимиз (овкат каллорияси хомиладорликнинг биринчи даврида 2500-2700 ундан кейинги даврларида 2900-3200 ккал. булиши керак). Куйида биз I жадвалда республикамиз ахолиси куп истеъмол киладиган махсулотлар таркибидаги темир микдорини келтирдик. Агарда учунчи гурухга кирган беморлари согломлаштириш учун юкорида келтирилган чала тадбирлар кифоя булса, биринчи хамда иккинчи гурухни даволашда улар билан бир каторда патогенетик усул — темирли дорилар ва алохида холларда катор бошка препаратлардан фойдаланилади. ТТК ни даволаш уч боскичда утказилади: гемоглобинни меъёрига келтириш, темир захирасини купайтириш-ферропрофилактика ва касалликни кайталанишини чеклаш яъни рецидивни олдини олиш. Иккинчи гурух беморларда эса захирани тулдириш ва рецидивни олдини олишга каратилган чоралар курилади. ТТК даволаш учун беморларга темир сакловчи дориворлар тулик даво дозасида 2-3 ой давомида (гемоглобин меъёрига етгунга кадар) берилади. Даволанувчида касаллик субъэктив белгиларининг камайиши ва бир икки хафтадан сунг гемоглобин курсаткичининг кутарилиши тадбирларининг ижобий эканлигидан дарак беради.

Узбекнстон Республикасида яшовчи ахоли куп истеъмол киладиган баъзи бир махсулотлар таркнбидаги темир микдори (100 грамм истеъмол кисмидаги темир

Темир микдорн (мг) Махсулотлар
1. Жуда куп микдорда (3 дан куп) Мол ва куй гушти, жигар, куён гушти, нухот, ловия, мош, анжир, шафтоли, куритилган олча, урик, нок, олма, олхури, янги узилган хамда куритилган наматак, иккинчи нав бугдой уни
9 Куп микдорда (2-3 оралигида) Товук гушти ва тухум, сазан балиги, иккинчи нав ундан тайёрланган нон, бехи, хурмо, кора майиз, биринчи навли ун, шавель
3. Урта микдорда (1-1.9 оралигпда) Ковурилган жужа гушти, олий навли ун, гуруч, макарон, укроп, помидор таматн, лавлаги, карам, туруп, кук пиёз, шолгомча, сабзи, саримсокпиёз, шолгом, ковун, кулупнай, гилос
4. Кам микдорда (0,4-0,9) Пишлок, творог, судак ва треска балиги, картошка, бодринг, ковок, лимон
5. Жуда кам микдорда (0,1-0,3 оралигида) Сут, кефир, каймок, сариёг, апельсин, мандарин

Ферропрофилактика эса захирани тулдиришга каратилган булиб, бунда дориворнинг даволаш учун ишлатиладиган микдорининг 1/2 баъзан 1/3 кисми берилади. Рецидивнинг олдини олишш эса касалликни келтириб чикариши эхтимоли булган сабаблар сакланиб колган кишиларда утказилади. Бунда хам юкоридагидек дорини кабул килиш 1/2-1/3 дозада 7-10 кундан 1 -1,5 ойга кадар тавсия этилади.

ТТК енгил даражасига чалинган беморларни амбулатория шароитида ва кундузги шифохоналарда даволаш максадга мувофик (заруратдан келиб чикиб камконликнинг сабабини аниклаш учун киска муддат шифохонага ёткизиш мумкин). Уртача огирликдаги беморлар кундузги шифохоналарда ва терапия булимларида, хомиладорларни эса ихтисослаштирилган экстрагенитал касалликлари булимида даволаш лозим.

Огир даражадагиларни эса кеча-кундуз ётиб даволанадиган терапия ёки ва гематология, бемор хомиладор булган такдирда эса экстрагенитал касалликлари булимида (алохида огир холларда вилоят ёки Республика марказида) даволаниши керак.

Шу уринда касалликни келтириб чикарувчи сабабга караб беморлар баъзан жаррохлик (ошкозон-ичак тизимида кон кетишларида), гинекология (узок муддатли хайз куришлар) ва бошка булимларда хам даволанишлари мумкин. ТТК чалинган хомиладор аёлларни алохида кузатувда саклаб уларни бир неча бор амбулатория ёки шифохона шароитида даволаш (курсатма булганда) ва ахволидан келиб чикиб тугрукдан олдинги турли муддатларда тугрукка тайёрлаш булимларида, ёткизиш лозим (хомиладорликнинг учинчи даврида улар тугрукхоналарда даволанишга ёткизилсалар максадга мувофикдир).

Бу булимда зарур булган муолажалар утказилиб улар фаол тугрукка тайёрлаш ишлари олиб борилади. Камконликка чалинган хомиладор беморларда тугиш жараёнида учрайдиган асоратларни назарда тутган холда акушерлик тактикасини олиб бориш талаб этилади. Булар уз вактида тугрукни жадаллаштириш (стимуляция килиш), хомила асфикциясининг ва тугрук даврида хамда ундан сунг эрта кон кетишларнинг олдини олиш лозимдир (бу масалалар академик И.З.Зокировнинг «Анемия у беренменньхх» номли услубий кулланмасида батафсил ёритилган). Улар тугрукдан сунг тугрукхонанинг реабилитация булимларига утказилиб тулик курсини олганларидан сунг вактинча хомиладорликнинг олдини олиш чора-тадбирлари курилиб унга рухсат берилмоги керак. Беморларни даволашни икки валентли темир элементининг сульфалактат ва хлорид тузлари билан утказиш фойдалидир. Чунки улар бошкаларга нисбатан яхши сурилиб кам асорат беради. Хозирги кунда мавжуд гемир препаратларидан асорати кам ва оптимал даволаш эффектига эга булган — ферроплекс, коиферон, гемофер, ферамид узок муддат таъсир курсата оладиган – ферроградумет, гемофер ва тардиферонларни кайд этиш лозим.

Куйида ушбу препаратларга кискача тухталиб утамиз.

Ферроплекс: — темирнинг сульфат тузи булиб, таркибида II мг темир элементи бор. Препарат яхши сурилиши учун аскарбин кислотаси кушилади, давода I дражедан уч махал берилади, асорат кузатилмаса уни кунига 9 дражегача купайтириш мумкин.

Коиферон — сульфат тузи булиб, таркибида 50 мг темир элементи мавжуд. Яхши сурилиши учун янтар кислотаси кушилган. Даво учун овкатдан кейин I капсуладан 3-махал берилади, агар асорат кузатилмаса, кунига 6 капсуладан бериш тавсия этилади. Бу икки дори кам асорат беради.

Ферамид — хлорид тузи булиб. таркибида 15 мг темир элементи бор. Яхши ижобий натижа бериши учун никотинамид кушилган. Овкатдан кейин 1 таблеткадан уч махал буюрилади, асоратлар кузатилмаса, зарурат булганда даво дозасини кунига 9-12 таблеткага кадар етказиш мумкин. Даво жараёнида баъзан кунгил айниш, кайт килиш коринда огрик каби асоратлар кузатилади ва бу хол давони бошка темир препаратлари билан алмаштириш учун курсатма хисобланади.

Ферроградумед — сульфат тузи таркибида 105 мг темир элементи бор. Махсулот асосан — градументга темир моддаси пуркалганлиги учун секинлик билан градумент парчаланиб, препаратдан темир ажралиб чикади, узок сурилади, хамда ошкозон-ичак системасига салбий таъсир этмайди. Шу туфайли овкатдан олдин кунига 2 таблеткадан 2 махал берилади.

Гемофер — сульфат тузи булиб. таркибида 105 мг темир элементи мавжуд булиб, тузилиши хамда даволаш тартиби ферроградумет кабидир. Юкоридаги икки препарат билан беморларни даволанганда деярли асорат кузатилмайди.

Тардиферон — бу хам сульфат тузи булиб, таркибида 80 мг темир моддаси бор. Ижобий таъсирини ошириш ва ошкозон-ичак шиллик пардасини химоялаш максадида таркибида аскарбин кислотаси хамда мукоротеаза кушилган. Даво учун 1 дражедан 2 махал нахорда ва кечкурун овкатдан олдин кабул килиш тавсия этилади. Гемоглобин микдори меъёрига кутарилгандан сунг хам организмдаги темир захирасини тулдириш учун 1 дражедан эрталаб овкатдан олдин 3 ойга кадар давони давом эттириш максадга мувофикдир. Даволаш жараёнида асоратлар деярли кузатилмайди.

ТТК даволашда юкоридагилардан ташкари бир неча парентерал холда кулланиладиган темир препаратлари ишлатилади. Улар аллергик, анафилактик реакциялар берганлиги, инъекциядан кейин яллигланиш инфильтратлари ва абцесслар кузатилганлиги, баъзи холларда паренхиматоз органларда темир куп тупланиши, гемосидероз холлари булганлиги учун бу дориларнини факат махсус курсатмалар булганда олиб бориш лозим.

Жумладан ичиладиган темир препаратлари яхши натижа бермаса, ТТК тезда бартараф этиш керак булганда, жаррохлик давоси ва тугишдан олдин темир танкислиги мавжуд беморларда куп кон йукотиш кузатилганда, ошкозон ва ичакнинг огир касалликлари ва шу туфайли операция утказилиши лозим булган холларда, хамда II-III даража огирликдаги хомиладор беморларда тавсия этилади.

Феррумлек — 2 мл дан, ампула чикарилади ва мушак орасига юборилади. Таркибида 100 мг темир элементи бор. Юкоридаги препаратнинг беморларга лозим булган даво мик-дори куйидаги формула билан аникланади:

A — даво курсига лозим булган ампулапарнинг умумий сони.

Д — гемоглобиннинг г/л даги курсаткичи.

Одатда давонинг биринчи куни 1/2 ампула, иккинчи куни 1 ампула ваучинчи куни 2 ампула секинлик билан, кейин эса хафтада 2 марта 1 ампуладан юборилади.

Жектофер (автофер) — 2 мл дан ампулада чикарилади ва мушак орасига юборилади. таркибида 100 мг темир бор. Даво курси учун 10-24 марта инъекция килинади.

Фервитол — 2 мл дан ампулада чикарилиб, мушак орасига юборилади таркибида 100 мг темир бор. Даво курсига 15-30 марта инъекция тавсия этилади. Дорилар таркибидаги темир моддасининг хомилага токсик таъсири хисобга олиниб уларни хомиладорларда томир ичига юбориш маън этилади. Шу уринда хомиладорларда мавжуд уртача ва огир даражадаги ТТК даволашда таблетка холидаги дорилар кам натижа беришни эслатиб утмокчимиз. Уларни даволаш учун асосан темир препаратларини мушак орасига ёки томир ичига (аёл хомиладор булмаган такдирда) юбориш лозим. Аммо бунда турли асоратлар келиб чикиши эхтимоли борлигини хам унутмаслик керак.

Одатда темир етишмовчилиги куп холларда (айникса касалликнинг огир даражасида) катор бошка микроэлементлар ва витаминлар, фолий кислотаси, поливитаминлар кулланилади. Катор холларда фестал, пензинорм каби фермент дорилар тавсия этилади. Фетоплацентар комплексини яхшилаш максадида 5%-200 мл глюкоза, 2,4% 10 мл эуфиллин билан томчилаб томир ичига хамда трентал юбориш мумкин. Алохида холларда беморларга бир гурухдаги кон препаратларини куйиш мумкин. Бунга курсатма булиб ТТКга чалинган беморни жаррохлик усули билан даволашга ёки огир даражадаги камконликка чалинган хомиладор аёлни тугрукка тайёрлаш хисобланади. Хомиладорликнинг эрта даврларида агар унга хаётий курсатма булмаса кон куйиш тавсия этилмайди. Камконликка чалинган ва унга мойиллиги булган барча тугиш ёшидаги хотин-кизлар ва хомиладор аёллар биз 2 ракамли жадвалда келтирилган тартибда диспансер кузатувида булишлари лозим.

Камконликка чалинган ва унга мойиллиги булган хотин-кизлар

ва хомиладор аёлларни диспансер шароитида кузатиш тартиби

Гурух Коннинг умумий тахлили ва шифо-кор куриги Даволаниш утказиладиган шифо маскани Кузатув муддати
1. Камконликка чали-ниши эхтимоли бул-ган хотин-кизлар ва хомиладорлар (хавф-ли гурух) Хар уч ойда бир маротаба Кишлок врачлик ам-булаторияси ва по-ликлиникаси шарои-тида Камконликнинг ке-либ чикарган сабаб ва унинг омиллари йукотилганга кадар
2. Яширин темир тан-сиклиги булган хо-тин — кизлар ва хомиладорлар Хар уч ойда бир маротаба 1 гурухдагидек Камконликни келиб чикарган сабаблар бартараф этилиб, зардобдаги темир микдори меёрига келганда сунг бир йил утгач
3. Енгил ТТК га чалинган хотин-кизлар ва хомиладор-

лар

Хар 1 ойдагидек 1 марта согайган-

дан сунг хар 3 ойда 1 маротаба

1 гурухдагидек ало-хида холларда ши-фохоналарда Камконликни келиб чикарган сабаблар бартараф этилиб. Бемор тула согайган-

дан сунг бир йил утгач

4. Уртача огирликдаги ТТК га чалинган хотин-кизлар ва хомиладорлар Хар 15 кунда 1 маротаба кейин III ва IV гурухлардагидек Кундузги шифохона-ларда, экстрагенитал касалликлари ёки те-рапия булимларида Юкоридаги гурухлардагидек
5. Огир даражадаги ТТК га чалинган хотин — кизлар ва хомиладорлар Хар 7-10 кунда 1 маротаба кейин III ва IV гурухлардагидек Вилоят марказидаги ёки тумандаги гема-тология булимлари-да Юкоридаги гурухлардагидек

ТТК га чалинган тугиш ёшидаги хотин-кизлар тулик согайиб, диспансер куригидан чикарилгунларига кадар акушер-гинекологлар томонидан уларни хомиладорликдан саклаш чора-тадбирларни англамоги лозим.

Камконликнинг олдини олиш учун куйидаги тадбирларни амалга ошириш керак:

1. Организмдаги турли кон кетишларнинг олдини олиш ва мавжудларини даволаш.

2. Хомиладорликлар оралигини камида уч йилгача етказилиши фаол ташкилот килиш.

3. Овкатлаиишни рационал ташкил килиш.

4. Ошкозон-ичак тизими касалликларининг олдини олиш ва мавжудларини даволаш.

5. Камконликка чалиниши эхтимоли бор хотин-кизлар ва хомиладорларни, яъни хавфли гурухдагиларни темир препаратлари ва витаминлар билан даволаш курсларини утказиш.

6. Тутиш ёшидаги хотин-кизлар ва хомиладорларни сифатли тиббий курикдан утказилиб камконликни уз вактида аниклаш ва эрта даврида даво чораларини куриш хамда тулик согайгунга кадар хомиладорликдан сакланиш усулларидан бирини куллаш.

7. ТТК га чалиниб тузалган беморларда касаллик кайталанмаслик чора-тадбирларини куришни тавсия этиш.

Маърузага якун ясар эканмиз куйидагиларни умумлаштириб ягона тактика сифатида кабул килиниши максадга мувофик деб тавсия киламиз:

— ТТКни ташхислаш ва даволашда ханузгача куплаб хатоликларга йул куйилмокда, буни олдини олиш учун куйидагиларни эсда саклаш шарт:

1. Темир тузи уртача даволаш дозаси кунига 190 мг ни ташкил килади, битта таблеткада 10 дан то 100 мг гача темир элементи мавжуд булади, бериладиган теблетка сони шундан келиб чиккан холда хисоб-китоб килиниши лозим;

2. Ферротерапия учун препарат дозаси 180-200 мг/сут. — уртача 2 ой давомида, фер-ропрофилактика учун эса — 60-80 мг/сут.

— Кон куйиш (ёки эритроцитар массани) ута зарурият билан — ЮИК ёки упка касал-ликлари булсаю Hg шиддатли тарзда нормадан тушиб кетса ва албатта шифохона шарои-тида амалга оширилади.

— Номакбул ферротерапия 0,5 фоиз холларда гемохроматоз чакиради. Профилактик 1максадда темир бериш факат хомиладор аёлларда ва болаларда буюрилади.

Асосан 27 та ферропрепаратлар амалиётда ишлатилиш учун тавсия этилади: Кобавит (капс.), фероплекс (табл. 50 мг), фефеол (табл.), ферро-фольгамма (капс. 100 мг), ари-стоферон (сироп 200 мг, 5 мл — 200 мг), тардиферон-ретард (драже), ферро-градумет (табл.), хедерал (капс. 350 мг), феррстаб (капс. 154 мг), фолфетаб (табл. 200 мг), ферат-плюс (табд. 308 мг), ферро-фумарат (табл. 200 мг), макрофер (табл. 625 мг), ферронал (табл. 300 мг), ферроглюконат (табл. 300 мг), ферамид (табл. 300 мг), ферамид (табл. 0,1). ферроцерон (табл. 0,3), фербитол (1 мл-50 мг ЭЖ, М/о), феррицит (1 мл (24 мг ЭЖ -ичишга), ферлецит (1 мл — м/о, в/и), ферковен (1 мл-20 мг-в/и), феррум-фоль (350 мг. табл), жектофер (2 мл-100 ЭЖ, м/о, ичишга), феррум-лек (2 мл-100 мг ЭЖ, м/о), мальто-фер (2 мл-100 мг м/о), феррум-лек (5 мл-100 мг ЭЖ в/и) ва феновер (5 мл — 100 мг ЭЖ. в/и).

— Анемияларни диагностикасида анамнез ва физикал текширувлар мухим рол уйнайди, аммо лекин уни ташхислаш учун асосий ташхисий йигмаларга таяниш лозим: гемограммага, эритроцитометрик курсаткичларга, ретикулоцитлар микдорларига, кон зардоб темир микдорига, зардобнинг темирни камраб олиш хусусиятига (ОЖССЕ) ва трансферинни темир билан туйиниш коэффициентига. Лекин бу мажбурий текширувлар темир танкислигини перелатент ва латент боскичларида анемияни аник ва равшан аниклаб беришга ожизлик киладилар. Бу максадда кон зардоби оксилларини боглаб олувчи оксил-ларнинг микдорини аниклаш (трансферрин ва ферритинларни) усулидан фойдаланиш ис-тикболли йуналишдир.

1. И.Н.Бокаров ва б.к. Пер архив, 1998, №4, Б. 70-74.

2. С.МБахрамов ва б.к. Центрально — Азиатский «Мед. журнал». 1995. №4, Б. 57-62.

3. С.М.Бахрамов ва б.к. Современная лабораторная диагностика дефицита железа. Метод рекомендации. Ташкент. 1992. Б. 1-12.

4. Борьба с алиментарной анемией. Воз-женева, 1977.

5. Л.И.Идельсон. Гипохромные анемии. М, 1981.

6. Л.В.Казлавская. II нов. Меджурнал. 1996. №5. Б. 8-13.

7. Дж. Мёрта. Справочник врача общей практики. Москва 1998.

8. С.Ю.Турсунов., Н.С.Мамасолиев. Ички касалликларни аниклаш ва даволаш, Наманган. 1999 й.

9. «Экстрагенитал касалликларнинг долзарб муаммолари» китобида, 1999 й. Б. 136-138; 93-94, 80-82 ва 45 —46 бетлари.

10. А.Г.Гадоев ва б.к. Тугиш ёшидаги хотин-кизлар ва хомиладорларда камконликнинг кечиши ва уни даволаш (услубнй кулланма) — Тошкент. 1996 й.

11. Ф.Т.Аширматова. «Исследование влияния бензонала сравнительно с дифенином на обмен кальция и на некоторме показатем коагуляшюнного гелюмтаза» Автореферат. канд.дисс.. Тошкент. 1992 й.

12. Э.А.Азимбоев. «Изучение некоторых сторон патогенеза анемии у больных заболеванием почек». Авгореферат. канд.дисс. Тошкент. 2000 й.

13. Петрев В.П. «Железодефицитный анемии» — Москва – 1995 г.

14. Нажмитдинов С.Т. Клинический гемотология асослари. – Ташкент – 1997 г.

1. Кон хосил булиши бузилишидан келиб чиккан анемия:

а) экзоген ва эндоген томир етишмовчилигидаги анемия

б) Витамин В12 ва фолат кислотанинг лигидан келиб чиккан камконлик

в) Иликнинг захарли шикастланиши натижасида келиб чикадиан гипопластик ва апластик камконлик.

2. Кон йукотиш натижасидаги уткир ва сурункали камконлик:

3. Кон парчаланиши натижасида келиб чикадиган камконлик:

а) томирдан ташкаридаги, хужайра ичидаги гемолиз натижасидаги келиб чиккан сурункали ирсий оилавий шакли

б) томир ичидаги гемолиз натижасидаги келиб чиккан уткир гемолитик, инфекцион ва захарли омиллар билан чакирилган камконлик, сепсиз, безгак, гемолитик захарлар, илон захарлари, кон гурухи тугри келмайдиган кон куйишдан келиб чиккан камконлик.

— кон зардобидаги ферритининг куйи микдори 120-200 г/л

— кон зардобида темирнинг пастлиги

— темир препаратларининг эффективлиги

— гипохромия, анизоцитоз, пойкилоцитоз

— кон зардобини темирни боглаш хусусияти ортиб кетиши

III. Кузатилиши мумкин булган белгилар:

— сурилиш бузилиши синдроми

— тирноклар синувчанлиги, койлонихия.

I. Анамнези: а) нотугри овкатланиш, хомиладорлик, ошкозон ичакдан

кон окиш, менаррагия, Н.Я.К.М-ларни ичиш. Антикоа-

гулянтларни кабул килиш, темир дефицитига олиб

б) нотугри овкатланиш хомиладорликда алкоголизм

ингичка ичакни зарарланиши фоливо кислота дефицитига

в) ошкозон тарихи ёнбош ичакли зарарланиши аутоиммун-

ли гастрит. Вегетерионга пархез В12 дефицитига олиб

г) анемия ва сарикликни тез ривожланиши гемолитик

II. Шикоятлари: чарчашлик, кувватсизлик

диккат эътиборни бузилиши

жисмоний зурикишда хансираш ва

туш ортида огрик, юрак уйнаши уткинчи

III. Объектив текширишда: окариш

юрак учида систолик шовкин

огир анемияларда – юрак етишмовчилиги белгилари

гемолитик анемияларда – сариклик

темир етишмовчилиги анемиясида — койлинихия

курсаткичлари: 1) микро, макро, номоцитли анемия

2) гито, гипер, нормохран анемиялар

3) гипо, норма, гипер регинераторли анемиялар.

источник